Mnogi psi i mačke koji su u domove stigli tokom pandemije danas više nisu mladi ljubimci iz prvih fotografija. Oni ulaze u srednje godine, a vlasnici se često i dalje ponašaju kao da imaju isto štene ili isto mače koje su doneli kući pre nekoliko godina. Upravo tu se krije važna prilika: ako se o starenju razgovara na vreme, ljubimac može duže ostati zdrav, pokretan i srećan.
Vet Times je danas preneo upozorenje da skoro polovina vlasnika u Ujedinjenom Kraljevstvu o starenju ljubimaca počinje da razmišlja tek kada pas ili mačka već imaju zdravstveni problem. Istraživanje se vezuje za talas „pandemijskih ljubimaca” koji sada ulaze u srednje životno doba.
Ovo je vrlo korisna tema jer starenje kod životinja često dolazi tiho. Pas koji se sporije penje uz stepenice nije samo lenj. Mačka koja manje skače možda ima bolove u zglobovima. Promena apetita, težine, žeđi, daha, zuba, dlake ili raspoloženja može biti rani znak da treba uraditi pregled.
Najbolji pristup nije čekanje krize, nego preventivna rutina. Redovne kontrole kod veterinara, praćenje telesne težine, pravilna ishrana, dentalna higijena i prilagođeno kretanje mogu mnogo da znače. Kod starijih pasa nije svaka šetnja trka; nekada su kraće i češće šetnje bolji izbor. Kod mačaka je važno pratiti mokrenje, unos vode i promene u ponašanju, jer one često skrivaju bolest.
Za vlasnike u Srbiji ovo je posebno praktično. Ljubimci su sve više deo porodice, ali preventivna veterinarska briga još nije uvek navika. Mnogi odlaze kod veterinara tek kad problem postane očigledan. A upravo srednje godine su trenutak kada se može mnogo uraditi bez drame.
Ljubimci stare brže od nas, ali nam to ne govore rečima. Govore korakom, pogledom, apetitom i navikama. Treba ih slušati na vreme.
S.B.
