Papagaj nije ukras, nego „projekat” – inteligentna ptica koja je evoluirala da leti, rešava zadatke i živi u jatu. U popularno-naučnim tekstovima o ponašanju ptica, kakve često objavljuju veliki magazini poput National Geographic-a, naglašava se da kod pametnih vrsta dosada ne izgleda kao lenjost, već kao problem. U stanu to ume da se pokaže kroz vrištanje, destrukciju ili čupanje perja.
Važno je razlikovati normalno mitarenje od lošeg signala. Mitanje ide postepeno i ravnomerno: perje se menja, ali koža nije crvena i ptica se ne „fiksira” na jednu tačku. Alarm je kada nastaju nagle „ćelave” površine, posebno na grudima i krilima, ili kada papagaj satima čačka jedno mesto. Uzrok može biti stres (promena rutine, selidba, novi član domaćinstva), nedostatak sna (papagajima često treba 10–12 sati mraka), neadekvatna ishrana (samo semenke), ali i suva vazdušna sredina zimi.
Najbrži lek nije skupa igračka, nego rutina i posao. Dnevno mu treba period aktivnog „rada”: traženje hrane (skrivena zrna u papirnim kuglicama), jednostavne komande, penjalice i siguran prostor za kretanje. Kod vrsta poput žakoa ili amazonca, ovo nije luksuz nego potreba: kad im mozak nema zadatak, sami ga naprave – obično na način koji vlasnik pamti kao „haos”.
Ako je perje već počelo da nestaje, odlaganje nije pametno: pregled kod veterinara za ptice je bitan da se isključe paraziti, gljivice i nutritivni deficiti. Što ranije uhvatiš uzrok, veća je šansa da se perje vrati i da se ponašanje smiri.
S.B.
Izvor: Postinfo
