Dok tehnološke kompanije godinama pokušavaju da svaku prazninu pretvore u notifikaciju, sve više ljudi počinje da se ponaša kao da je najveći luksuz upravo — tišina. AP je 15. aprila pisao o malom, ali upadljivom pokretu koji pokušava da se otrgne od stalnog prisustva telefona. U tekstu se pominju okupljanja bez mobilnih uređaja u Bruklinu, „Offline Club” u Amsterdamu, pa čak i studentska zajednica na Oberlin koledžu koja je u zajedničkim prostorijama privremeno zabranila tehnologiju i otkrila da bez stalnog proveravanja poruka ljudi zapravo više razgovaraju, igraju društvene igre i rade obične analogne stvari.
U centru priče je zanimljiva fraza — „attention activism”, svojevrsni aktivizam za pažnju. Ideja je da problem nije samo u tome što telefoni oduzimaju vreme, nego u tome što ceo digitalni sistem postaje sve agresivniji u izvlačenju ljudske koncentracije. AP prenosi reči organizatora Dana Foxa, koji govori o revoltu protiv „ekstraktivnih” proizvoda, kao i iskustva ljudi koji su u tim okupljanjima osetili olakšanje zato što nisu morali da proveravaju mejl, poruke ili vesti. Zvuči banalno, ali očigledno više nije.
Posebno je zanimljivo što se ovaj pokret ne oslanja samo na moralne poruke tipa „manje skroluj”. U priču ulaze i „dumb phones”, telefoni sa osnovnim funkcijama, bez društvenih mreža, beskonačnih feedova i digitalne buke. Ali možda je važniji društveni deo od tehničkog. U holandskom Offline Clubu ljudi se okupljaju da čitaju, pišu, crtaju, sastavljaju slagalice ili samo sede sporije nego što to internet dozvoljava. Na Oberlinu su studenti govorili da su se osećali povezanije i rasterećenije, kao da je odsustvo uređaja napravilo mentalni prostor koji inače stalno curi.
Nije verovatno da će ova pobuna oboriti najveće tehnološke kompanije, i AP to ne romantizuje. Ali kulturne promene često i ne kreću kao velika revolucija. Kreću kao mali stid od sopstvene zavisnosti, pa onda kao okupljanje u stanu, kao veče bez telefona, kao odluka da koncert gledaš očima a ne kamerom. U tom smislu ova priča nije protiv tehnologije, nego protiv osećaja da čovek više ne može da ostane sam sa sopstvenom pažnjom. A to je, ako ništa drugo, dovoljno veliko pitanje da ga sve više ljudi počne postavljati naglas.
S.B.
