Malo koja kulturna vest tako lako spoji visoku umetnost, lutrijsku slučajnost i ljudsku nevericu kao ova iz Pariza. AP je 15. aprila objavio priču o Ariju Hodari, 58-godišnjem Parižaninu koji je sa tiketom od 100 evra, odnosno oko 117 dolara, osvojio Pikasoov portret „Glava žene”, rad iz 1941. godine vredan oko milion dolara. Kada su mu organizatori javili da je dobitnik, njegova prva reakcija bila je gotovo savršena: pitao je kako može da proveri da nije u pitanju prevara. Teško je zamisliti normalniju reakciju na vest da vam je ručak usput doneo originalnog Pikasa.
Slika koja je dodeljena u humanitarnoj lutriji prikazuje Doru Mar, Pikasoovu dugogodišnju muzu i partnerku, a ceo projekat „1 Picasso for 100 euros” organizovan je za pomoć istraživanju Alchajmerove bolesti. Svi tiketi su rasprodati — ukupno 120.000 širom sveta — čime je prikupljeno 12 miliona evra. Od toga je milion otišao Operi Gallery, koja je posedovala sliku i ponudila je po povlašćenoj ceni, dok je ostatak usmeren ka istraživanju. To je ona retka vrsta kulturne priče u kojoj uzbuđenje zbog luksuza ne pojede smisao događaja.
Još zanimljivije je što ova inicijativa nije nova. Ranije lutrije 2013. i 2020. već su prikupljale višemilionske iznose za kulturne i humanitarne projekte u Libanu i Africi. To znači da Pikaso ovde ne služi samo kao mamac za bogate romantičare, nego kao ime koje može da otvori novčanik široj publici za nešto što ide dalje od tržišta umetnina. Na neki čudan način, ovakve priče vraćaju umetnosti nešto što je često izgubila u svetu aukcija i investicionih fondova — osećaj da ona još može da bude deo javne emocije i javne koristi.
Naravno, ljudima je najzabavniji onaj obični deo priče: da je neko sasvim slučajno, usput, kupio mogućnost koja se obično čuva samo za muzeje, milijardere i kataloge sa belim rukavicama. I možda je baš u tome šarm ove vesti. Ne zato što obećava da će i sledeći tiket promeniti nečiji život, nego zato što na kratko sruši ogradu između „velike umetnosti” i običnog čoveka. Na jedan dan Pikaso nije bio samo istorija umetnosti, već i dokaz da se ponekad neverovatne stvari zaista dogode iz sasvim banalnog poteza. Kao kad posle ručka kupite tiket, a kući se vratite sa remek-delom.
S.B.
