Roditeljske grupne poruke uglavnom imaju lošu reputaciju. Kada se o njima govori javno, gotovo uvek se pominju pasivna agresija, osuđivanje, preterani saveti i osećaj da se roditeljstvo pretvara u takmičenje. Ali Guardian je 15. aprila objavio tekst koji nudi mnogo nežniju i tačniju sliku: za deo ljudi, naročito novih majki, WhatsApp grupe nisu izvor dodatnog stresa, nego mala noćna mreža podrške. Autorka opisuje kako su joj posle povratka iz porodilišta upravo te grupe postale digitalno sklonište u satima kada se kuća isprazni, a dete ne spava.
To ne znači da toksičnih grupa nema. Guardian podseća i na viralnu ispovest glumice Ashley French o raskidu sa sopstvenom „otrovnom” grupom mama, kao i na brojna iskustva žena koje su se iz takvih četova povukle jer su bili osuđujući i naporni. Ali upravo zato pozitivna iskustva deluju dragocenije. U tekstu se navodi primer žene koja je, čekajući blizance i ne poznajući nikoga sa sličnim iskustvom, preko grupe našla vrstu podrške koju joj okolina nije mogla dati. Za nju taj čet nije bio digitalna buka, nego navijačka ekipa koja je stalno tu.
Jedna od najlepših rečenica u tekstu zapravo je i najjednostavnija: da selo koje odgaja dete danas često živi u telefonu. To zvuči pomalo tužno, ali i veoma realistično. Nekada su porodice živele bliže, ritmovi su bili sporiji, a podrška fizički dostupnija. Danas mnogi roditelji prolaze kroz prve mesece roditeljstva u stanovima, drugim gradovima ili državama, između nespavanja i povratka na posao. U takvim okolnostima 24-časovna grupa koja ne sudi, nego odgovara, može biti mnogo više od aplikacije. Može biti osećaj da niste jedini budni na svetu.
Možda je baš zato ova tema tako prijatna za čitanje. Ne idealizuje internet, ali mu priznaje da ponekad zaista ume da posluži onome čemu je trebalo da služi od početka: povezivanju ljudi. U vremenu u kom su telefoni često sinonim za rasipanje pažnje, roditeljske poruke iz ovog teksta pokazuju da ekran ne mora uvek biti praznina. Nekad je to mali prozor ka drugoj osobi koja zna o čemu govorite, i koja će u tri ujutru odgovoriti bez ironije. U ranom roditeljstvu, to ponekad vredi više nego cela filozofija samopomoći.
S.B.
