Kada razmišljamo o promeni dnevne sobe, pogled najčešće odmah padne na sofu, zidove ili veliki tepih. Rasveta nekako ostane za kraj, iako baš ona može da promeni način na koji doživljavamo sve ostalo. Papirna lampa je zanimljiv primer: deluje lagano, ne zauzima prostor masivnim oblikom i može da postane detalj oko kojeg se okuplja čitav kutak. Njena privlačnost nije u tome da dominira, nego da prostoru doda mirniji ritam.
Takav povod za razmišljanje donosi novi tekst magazina People, inspirisan domom glumice Džulijen Mur. Među izdvojenim detaljima nalaze se papirne lampe Isamua Nogučija, umetnička dela i spojevi različitih materijala. Magazin nudi i kupovne predloge, ali ono što vredi preneti u sopstveni stan jeste način posmatranja. Zanimljiv enterijer ne mora da izgleda kao komplet kupljen u jednom danu. Može da nastaje postepeno, oko predmeta koji nam iz različitih razloga prijaju.
Priča o Nogučijevim svetiljkama pruža lep kulturni dodatak ovoj temi. Prema podacima njegovog muzeja, početak serije Akari vezuje se za posetu japanskom gradu Gifu 1951. godine. U izradi se koriste papir i bambus, uz postupak oblikovanja koji omogućava da svetiljke budu lagane i sklopive. Veza sa tradicionalnim zanatom ovde je važna koliko i sam izgled. Predmet koji na prvi pogled deluje vrlo jednostavno iza sebe ima promišljen odnos materijala, konstrukcije i svetlosti.
Za sopstveni dom korisnije je preuzeti pitanje nego kopirati čitavu sobu: gde nam nedostaje prijatan izvor svetla? Možda je to ugao uz fotelju, polica koju uveče jedva primećujemo ili prostor u kojem razgovaramo posle večere. Pre kupovine možemo da isprobamo drugačiji raspored postojećih lampi. Ako premestimo jednu svetiljku i ugasimo glavno plafonsko svetlo, lakše ćemo videti šta nam zaista treba. Tako odluka polazi od načina na koji koristimo sobu, a ne samo od lepe fotografije.
Zanimljiva je i kombinacija materijala. Papirni oblik možemo zamisliti uz drvo, metalnu policu ili staru komodu koju ne želimo da menjamo. Umesto da sve mora biti potpuno usklađeno, dovoljno je da svaki predmet ima svoje mesto i razlog da ostane. Za topliji utisak nije obavezno gomilati ukrase. Ponekad više pomaže da se nekoliko stvari skloni, da omiljena slika dobije vazduh oko sebe i da lampa osvetli kutak koji želimo češće da koristimo. To je promena koju možemo prvo proveriti bez većeg troška.
Lepa soba, na kraju, treba da primi stvaran život: knjigu ostavljenu na naslonu, razgovor koji se produžio i šolju čaja za koju se još nismo setili da je odnesemo. Zato su ovakve priče o enterijeru najkorisnije kada nas navedu da pogledamo svoj prostor, umesto da poželimo tuđi. Jedna pažljivo izabrana lampa možda neće promeniti ceo stan. Može, međutim, da učini da se baš u jednom uglu češće zaustavimo — a od takvih malih, upotrebljivih zadovoljstava dom i dobija karakter.
S.B.
Izvor: Postinfo
