Muzeji se uglavnom zamišljaju kao zatvoreni prostori u kojima posetioci tiho prolaze pored umetničkih dela. Jedan centar u američkoj saveznoj državi Nju Džerzi pokušava da promeni takav doživljaj spajanjem skulptura, šume, vode i aktivnosti namenjenih mentalnom predahu.
„Grounds for Sculpture” prostire se kroz veliki park ispunjen drvećem, jezerima i stotinama umetničkih radova. Posetioci ne moraju samo da gledaju skulpture, već mogu da učestvuju u šetnjama, vežbama svesnog disanja i programima koji povezuju umetnost sa emocionalnim blagostanjem.
CNN Arabic je 25. jula predstavio ovaj prostor kao primer rastućeg trenda u kojem kulturne ustanove pokušavaju da postanu mesta odmora, kontakta sa prirodom i otvorenijeg razgovora o mentalnom zdravlju.
Boravak među drvećem može smanjiti osećaj preopterećenosti, dok umetničko delo podstiče pažnju i radoznalost. Kada se ova dva iskustva spoje, posetilac dobija razlog da uspori i primeti detalje koje bi tokom obične šetnje možda propustio.
Posebnost otvorenog muzeja nalazi se u promenljivosti. Ista skulptura izgleda drugačije u magli, na jakom suncu, pod snegom ili kada je okružena jesenjim lišćem. Priroda tako postaje deo postavke, iako nije pod potpunom kontrolom kustosa.
Programi emocionalnog oporavka ne predstavljaju zamenu za psihoterapiju ili medicinsko lečenje. Njihova vrednost je u stvaranju pristupačnog prostora u kojem ljudi mogu da se odvoje od ekrana, buke i svakodnevnog ritma.
Slične ideje mogle bi da se primene i u gradskim parkovima, galerijama i botaničkim baštama kod nas. Nije uvek potrebno praviti potpuno novu ustanovu – ponekad je dovoljno postojeći prostor koristiti na drugačiji način.
Umetnost ne mora da pruži konačan odgovor niti da popravi svaki problem. Ponekad je njena najveća vrednost u tome što čoveka zadrži nekoliko minuta duže na jednom mestu i dozvoli mu da ponovo obrati pažnju na sopstvene misli.
S.B.
