Homo naledi je od samog otkrića jedna od najneobičnijih priča ljudske evolucije. Ova drevna vrsta imala je neobičnu kombinaciju primitivnih i modernijih osobina, živela je relativno kasno u praistoriji i pronađena je u teško dostupnim delovima pećinskog sistema Rising Star u Južnoj Africi. Sada nova analiza dodaje još jedno pitanje: zašto među proučenim ostacima nema muških tragova?
Smithsonian Magazine je pisao o istraživanju u kome su naučnici analizirali proteine sačuvane u zubnoj gleđi Homo naledi ostataka. Prema rezultatima, svi analizirani skeleti iz pećine pokazali su markere koji ukazuju na ženske individue. Sličan zaključak preneo je i Archaeology Magazine, navodeći da su nalazi zasnovani na proteinskoj analizi, jer DNK ne opstaje uvek dovoljno dobro u ovako starim uslovima.
To ne znači da je cela vrsta bila „bez muškaraca”, niti da je zagonetka rešena. Naučnici sada pokušavaju da razumeju da li je reč o slučajnosti uzorka, posebnom pogrebnom običaju, izboru mesta za odlaganje tela ili nekom procesu koji je doveo do toga da se baš ženski ostaci očuvaju i pronađu. Homo naledi je već ranije izazvao rasprave zbog tvrdnji da je možda namerno polagao mrtve u pećinu, što bi značilo mnogo složenije ponašanje nego što se očekivalo od vrste sa malim mozgom.
Ovakve vesti su zanimljive jer pokazuju da evolucija čoveka nije pravolinijska priča sa jasnim stepenicama. Nisu postojali „jednostavni” preci koji su odjednom postali „složeni” ljudi. Između toga se nalaze vrste, ponašanja i zagonetke koje ne staju lako u školski crtež. Kod nas se ovakve priče rado čitaju jer spajaju misteriju pećine, forenziku i pitanje ko smo bili pre nego što smo postali ono što jesmo. Homo naledi, izgleda, još dugo neće prestati da zbunjuje.
S.B.
