Generacije koje su odrastale tokom osamdesetih i devedesetih godina dobro pamte trenutak kada odlazak na picu nije podrazumevao kartonsku kutiju na kućnom pragu. Bio je to mali porodični događaj: sedelo se u crvenim separeima, sok se pio iz karakterističnih plastičnih čaša, a pica je stizala u teškom okruglom plehu, pravo iz kuhinje. Danas se upravo takav ambijent neočekivano vraća u centar pažnje.
Jedan restoran u zapadnom delu američke Pensilvanije privukao je veliko interesovanje zato što je gotovo u potpunosti sačuvao izgled tipičan za devedesete godine. Krov prepoznatljive crvene boje, lampe sa šarenim staklima, drveni zidovi, karirani stolnjaci, aparat za arkadne igre i klasični separei postali su svojevrsna vremenska kapsula. Fotografije enterijera brzo su se proširile društvenim mrežama, a ljudi su počeli da dolaze ne samo zbog hrane već i zbog osećaja da su se nakratko vratili u detinjstvo.
Kako je objavio Phys.org, ovaj restoran postao je zanimljiv i istraživačima društvenih pojava jer pokazuje da nostalgija nije samo prolazna emocija. Ona može uticati na izbor mesta na kojima jedemo, proizvoda koje kupujemo i brendova kojima se vraćamo nakon mnogo godina. Poznati detalji iz prošlosti stvaraju osećaj sigurnosti, naročito u vremenu kada se enterijeri lokala sve češće međusobno ne razlikuju.
Savremeni restorani uglavnom se projektuju tako da budu jednostavni, svetli i prilagođeni brzom fotografisanju za društvene mreže. Ipak, mnogima nedostaju lokali sa jasnim karakterom, u kojima se boravak ne svodi na brzo preuzimanje porudžbine. Retro restorani zato ne pokušavaju samo da kopiraju izgled prošlosti, već da vrate ideju zajedničkog izlaska, rođendanskih proslava i dugih razgovora za stolom.
Nostalgija posebno snažno deluje kada je povezana sa mirisima i ukusima. Čovek može zaboraviti detalje nekog davnog dana, ali ga miris pečenog testa, origana ili topljenog sira često trenutno vrati u određeni period života. Zbog toga ugostiteljski brendovi ponovo koriste stare logotipe, recepte, uniforme i ambalažu. Takvi detalji gostima ne prodaju samo obrok već i uspomenu.
Istraživanja tržišta pokazuju da kampanje zasnovane na prisećanju mogu znatno povećati nameru kupovine, posebno kod ljudi koji su određeni brend upoznali u detinjstvu. Ipak, stručnjaci upozoravaju da stari enterijer nije dovoljan ukoliko kvalitet hrane i usluge ne prati obećanu atmosferu. Gost može doći jednom zbog fotografije i uspomene, ali će se vratiti samo ako je iskustvo zaista dobro.
Sličan povratak prošlosti vidi se i kod nas. Ponovo su popularni stari recepti, emajlirano posuđe, drvene vitrine, gramofonske ploče i detalji koji podsećaju na nekadašnje kafane, poslastičarnice i porodične restorane. Međutim, najuspešnija mesta ne pretvaraju se u muzeje. Ona spajaju prepoznatljivu toplinu starog ambijenta sa kvalitetom, udobnošću i uslugom koju očekuje savremeni gost.
Možda upravo zato restoran sa crvenim krovom izaziva toliku pažnju. U svetu u kojem se gotovo sve menja iz sezone u sezonu, ljudima prija mesto koje izgleda kao da ih je strpljivo čekalo trideset godina. Ponekad najveća novost nije ono što nikada ranije nismo videli, već ono za šta smo mislili da je zauvek nestalo.
S.B.
