Neke zgrade izgledaju kao da su nacrtane lenjirom, a neke kao da su uhvaćene u pokretu. Frank Gehry pripadao je ovoj drugoj vrsti arhitekata. Njegove građevine često deluju kao talasi metala, komadi papira, skulpture koje su odlučile da postanu muzeji, koncertne sale ili javni prostori. Zato velika retrospektiva njegovog rada u Portu nije samo izložba o jednom autoru, već priča o tome kako arhitektura može promeniti način na koji grad izgleda i kako se oseća.
Designboom je pisao o izložbi „The Century of Gehry” u Serralves fondaciji u Portu, koja prikazuje život i rad kanadsko-američkog arhitekte Franka Gehryja, rođenog 1929. godine. Postavka obuhvata njegov dug stvaralački put, odnos prema materijalu, pokretu, prostoru i zgradama koje su postale globalno prepoznatljive.
Gehry je široj publici najpoznatiji po Guggenheim muzeju u Bilbau, zgradi koja je promenila čitav grad i postala primer kako arhitektura može pokrenuti turizam, ekonomiju i identitet mesta. Ali njegova karijera nije samo jedna ikonična građevina. To je niz eksperimenata sa formom, kartonom, čelikom, titanijumom, drvetom, nameštajem i idejom da prostor ne mora biti miran da bi bio funkcionalan.
Kod nas se često vodi rasprava o tome da li arhitektura treba da bude praktična, lepa, jeftina, hrabra ili uklopljena u okolinu. Gehry pokazuje da zgrada može biti sve to, ali i provokacija. Ne mora se svima dopadati, ali teško je ostati ravnodušan. Retrospektiva u Portu podseća da veliki arhitekta ne ostavlja iza sebe samo objekte, već i pitanje: koliko daleko sme da ode mašta pre nego što postane grad?
S.B.
