Nebesko telo otkriveno još sredinom 19. veka pokazalo je lice koje astronomi do sada nisu videli u Sunčevom sistemu. Asteroid Nisa, koji kruži u glavnom asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera, na novim snimcima izgleda kao da je sastavljen od tri velika dela povezana sa dva uska „vrata“. Zbog takvog oblika stručnjaci ga opisuju kao prvi poznati trilobatni, odnosno „troglavi“ asteroid.
Nisa nije novo otkriće. Prvi put je zabeležena 1857. godine i od tada je posmatrana brojnim teleskopima. Ipak, njena udaljenost i ograničenja ranijih instrumenata nisu omogućavali da se jasno vidi oblik površine. Tek snimci napravljeni Veoma velikim teleskopom u Čileu i Velikim binokularnim teleskopom u Arizoni pokazali su koliko se ovaj objekat razlikuje od tipičnih nepravilnih asteroida.
Space.com je 3. avgusta u 14.20 časova po univerzalnom vremenu objavio detalje novih posmatranja. Prema prvim procenama, Nisa u najširem delu ima oko 75 kilometara, dok njena tri izražena segmenta mogu biti ostaci odvojenih tela koja su se nekada veoma sporo sudarila i ostala spojena. Druga mogućnost jeste da se radi o jednom objektu koji je tokom duge istorije dobio krajnje neobičan oblik.
Kontaktni asteroidi nisu potpuno nepoznati. Pojedina mala tela izgledaju poput dva spojena krompira ili sneška, jer su nastala kada su se njihovi delovi približavali malom brzinom. Gravitacija na takvim objektima veoma je slaba, pa sudar ne mora da ih razbije. Umesto eksplozivnog udara, komadi mogu da se dodirnu i nastave da kruže kao jedna celina.
Kod Nise je situacija zanimljivija jer postoje tri izražena dela. Ukoliko se potvrdi da su nekada bila odvojena, astronomi će dobiti redak primer kontaktnog trojnog sistema. Takav objekat mogao je nastati kroz nekoliko uzastopnih sudara ili sporim urušavanjem grupe kamenih fragmenata nastalih nakon razaranja većeg asteroida.
Iznenađenjima tu nije kraj. Pored Nise je primećeno i malo telo prečnika od približno jednog kilometra koje je, prema proračunima, obilazi na udaljenosti od oko 170 kilometara. Privremeno je označeno kao S/2026 (44) 1 i smatra se njenim prirodnim satelitom. Njegova putanja može pomoći naučnicima da preciznije odrede masu i unutrašnju građu glavnog asteroida.
Kada se zna koliko brzo mali Mesec kruži i na kojoj udaljenosti se nalazi, moguće je izračunati gravitaciono privlačenje Nise. Masa se zatim poredi sa procenjenom zapreminom, čime se dobija gustina. Taj podatak može pokazati da li je asteroid kompaktan blok stene ili rastresita gomila fragmenata sa velikim prazninama u unutrašnjosti.
Nisa pripada grupi asteroida čiji sastav može biti sličan materijalu od kojeg su nastajale unutrašnje planete. Zato njen neobičan oblik nije samo vizuelna zanimljivost. On čuva tragove sudara, spajanja i premeštanja materijala tokom ranog razvoja Sunčevog sistema.
U početku tog procesa oko mladog Sunca kružio je ogroman broj manjih tela. Neka su se spajala i stvarala planete, dok su druga razbijana ili izbacivana na nove putanje. Asteroidni pojas predstavlja svojevrsnu arhivu tog burnog vremena. Svaki neobičan objekat može pokazati da je nastanak planeta bio složeniji nego što sugerišu uredni školski crteži.
Novi snimci još ne daju konačan odgovor o poreklu tri dela. Astronomi će pratiti rotaciju Nise i posmatrati kako se njena svetlost menja. Različiti uglovi mogu otkriti preciznije dimenzije, udubljenja i moguća mesta spajanja. Biće važna i dodatna posmatranja malog satelita, čija orbita možda nije potpuno kružna.
Za običnog posmatrača Nisa će i dalje izgledati kao jedva primetna tačka. Međutim, zahvaljujući sve naprednijim teleskopima, ta tačka je postala svet sa tri velika segmenta i sopstvenim pratiocem. Objekat poznat gotovo 170 godina tako je pokazao da i dobro evidentirani delovi našeg kosmičkog susedstva još mogu da kriju osobine koje niko nije očekivao.
S.B.
