Pre nego što je ime Ronaldo postalo globalni brend, postojao je onaj prvi – Ronaldo Nazário. Fenomen, kako su ga zvali, pojavio se sredinom devedesetih i delovao kao greška u sistemu: brzina sprintera, snaga centarfora i tehnika kakva se tada nije viđala kod igrača njegove građe. Bio je napadač koji je lomio odbrane bez mnogo taktike – jednostavno je bio jači, brži i precizniji.
Karijeru je započeo u Brazilu, ali je eksplodirao u Evropi. U dresu PSV-a postigao je 54 gola na 57 utakmica, što je već tada nagovestilo da dolazi nešto posebno. U Barseloni je u jednoj sezoni dao 47 golova, a njegov solo prodor protiv Kompostele i danas se smatra jednim od najpoznatijih golova u istoriji kluba. Inter mu je doneo status superstara i prvu Zlatnu loptu – ukupno ih je osvojio dve, 1997. i 2002. godine.
Najimpresivniji deo njegove priče vezan je za reprezentaciju Brazila. Ronaldo je sa Brazilom osvojio dva svetska prvenstva (1994. i 2002), a u finalima Mundijala postigao je ukupno četiri gola. Na svetskim prvenstvima dao je 15 golova, što ga je godinama držalo kao rekordera. Ukupno je u karijeri postigao više od 400 golova, uprkos teškim povredama kolena koje su mu presekle najbolje godine.
I baš tu leži njegova veličina: Ronaldo se vratio tamo gde bi se drugi povukli. Nije bio savršen, ali je bio neponovljiv. Zato, kada danas govorimo „Ronaldo“, vredi se setiti onog prvog – čoveka zbog kog je ime postalo legenda.
