Energetska infrastruktura jugoistočne Evrope nalazi se pred novim ciklusom povezivanja, a jedan od formata kroz koji se o tome razgovara jeste ministarski samit Srbije, Grčke, Bugarske i Severne Makedonije. Drugi sastanak četiri zemlje počeo je danas u Beogradu, uz fokus na gasne i elektroenergetske koridore, prekograničnu trgovinu i otpornost sistema.
Za ekonomiju regiona pitanje energetske bezbednosti odavno nije samo pitanje dostupnosti energenata. Ono je povezano sa cenama za industriju i domaćinstva, konkurentnošću kompanija, investicionim ambijentom i sposobnošću država da odgovore na poremećaje na međunarodnom tržištu.
Upravo zbog toga četiri zemlje pokušavaju da koordiniraju razvoj infrastrukture koja bi omogućila više pravaca snabdevanja i veći protok energije između nacionalnih tržišta.
Prvi ministarski samit održan je 15. maja u Atini, kada je zajednički ocenjena potreba da energetska bezbednost i otpornost budu posmatrane kao regionalni prioritet.
Zašto je povezivanje važno za Srbiju
Za Srbiju razvoj energetskih interkonekcija ima nekoliko ekonomskih efekata.
Prvi je diverzifikacija. Veći broj mogućih pravaca za dopremanje gasa i električne energije smanjuje rizik da poremećaj na jednom pravcu ugrozi domaće tržište.
Drugi je razvoj regionalne trgovine. Veći prekogranični kapaciteti omogućavaju da energija lakše prelazi granice, što može povećati konkurenciju među dobavljačima i efikasnost tržišta.
Treći je investicioni efekat. Gasne interkonekcije, elektroenergetski vodovi, skladišta i druga energetska infrastruktura zahtevaju višegodišnja ulaganja, ali istovremeno mogu da postanu deo šire regionalne infrastrukture.
Grčka i Bugarska kao važni pravci
Grčka u regionalnoj energetskoj mapi ima značaj zbog infrastrukture koja omogućava pristup različitim izvorima gasa, dok Bugarska predstavlja važnu tranzitnu tačku između jugoistočne Evrope i ostatka evropskog tržišta.
Za Srbiju je zato povezivanje sa južnim pravcem važno ne samo zbog količina energije koje mogu biti dostupne, već i zbog mogućnosti da se promeni struktura ponude.
U elektroenergetici je cilj sličan: povećanje kapaciteta za razmenu omogućava državama da lakše nadomeste manjak u periodima visoke potrošnje i plasiraju višak proizvodnje kada je ona dostupna.
To dobija dodatnu težinu zbog rasta proizvodnje iz obnovljivih izvora, čija promenljiva proizvodnja zahteva fleksibilniji elektroenergetski sistem i snažnije prekogranične veze.
Energetska bezbednost postaje ekonomsko pitanje
Regionalna saradnja dobija dodatni značaj u trenutku kada evropsko energetsko tržište prolazi kroz velike promene. Cene gasa i električne energije više nego ranije zavise od međunarodnih tokova, geopolitičkih rizika i raspoloživosti transportnih kapaciteta.
Zato će rezultat beogradskog samita biti važan prvenstveno kroz konkretne projekte: nove interkonekcije, povećanje kapaciteta postojećih pravaca, razvoj prekogranične trgovine i bolje povezivanje energetskih sistema.
Na samitu učestvuju ministarka rudarstva i energetike Srbije u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović, ministar životne sredine i energetike Grčke Stavros Papastavru, ministarka energetike Bugarske Iva Petrova i ministarka energetike, rudarstva i mineralnih sirovina Severne Makedonije Sanja Božinovska.
Ako se politički dogovori pretoče u konkretne investicije, četiri zemlje bi mogle da dobiju fleksibilnije i otpornije regionalno energetsko tržište, dok bi za Srbiju najveća korist bila u većem broju mogućih pravaca snabdevanja i smanjenju rizika od oslanjanja na samo jedan izvor ili transportnu rutu.
M. T.
