HORGOŠ – U porodici Jo u Horgošu rad ne staje – upravo privode kraju berbu kupusa. Porodica pola veka se bavi uzgojem povrća, posebno uzgojem kupusa, Tamaš Jo, naš domaćin 15 godina poroizvodi kupus, kako navodi na plodnim peskovitim njivama.
– Berba kupusa je pri kraju, i sada možemo da uberemo veoma zrele glavice – kaže Tamaš Jo, poljoprivredni proizvođač iz tog mesta u Severnobanatskom okrugu.
Ipak, nije svejedno kako se to radi. Tamaš nam je pokazao kako on dobije savršen kupus tokom berbe.
-Uvek pazimo da kupus pažljivo odvojimo sa strane i da ne zasečemo glavicu. Zatim uklonimo eventualne ružne spoljašnje listove i očistimo ga od mogućih oštećenja, tako da dobijemo savršen kupus. Sada ću ovaj kupus preseći da vam pokažem kako izgleda sredina glavice. Vidite? Kupus je lep, beo, zreo i pogodan za preradu i kiseljenje. Trudimo se da gajimo sorte koje su tražene na lokalnom tržištu, a istovremeno pogodne za kiseljenje. – priča.
Kao što se često kaže: rutina i godine iskustva daju dobar rezultat. Tako je i ovde, jer je Tamaš tokom godina uz mnogo rada, naučio kada i kako treba raditi.
Uz navodnjavanje 100 tona kupusa po hektaru
-Trenutno smo sa parcela uspeli da uberemo prinos od 100 tona po hektaru, što je izvanredno, uprkos tome što smo imali suvu godinu. Navodnjavanje je veoma intenzivno. Radove započinjemo još veoma rano u proleće, kada sadimo jednu sortu, a krajem leta drugu. U tom periodu počinje sadnja kupusa, koja traje od početka jula i nastavlja se kontinuirano, tako da kupus možemo brati od oktobra pa sve do sredine zime. Rad počinje oko osam ujutro, ali u proleće smo već od pet ujutru na poljima kako bismo izbegli velike vrućine. Posla je mnogo, jer na gotovo pet hektara uzgajamo povrće, dvaput godišnje. Berbu obavljamo sa nekoliko radnika, radeći svakog dana. Ovo je istovremeno i posao i poziv; 15 godina iskustva je ostavilo traga, i ne mogu da napustim ovu profesiju -navodi gazda Jo.
On je i pokazao kako se kupus u glavicama priprema za kiseljenje.
–Prvo sečemo koren kružno, oštrim nožem. Kada je to gotovo, dodajemo odgovarajuću količinu bibera u zrnu, malo kima, a zatim sve posipamo solju i stavljamo u burad – kaže.
Navodi da je njegova porodica preradu povrća, posebno kiseljenje, započela 2018. godine, jer ih je slaba prodaja svežeg povrća podstakla da pronađu način kako da iskoriste uzgajano povrće. Tako su se posvetili kiseljenu i pakovanju.
Receptura od bake i prabake
-Naša roba se prodaje na lokalnim pijacama, gde postoji i potražnja. Vodič nam je knjiga recepata moje bake, koja potiče još od moje prabake. Strogo se pridržavamo tih tradicionalnih recepata. U preradi glavnu reč vode moja majka i sestre, dok sam ja zadužen za rad na polju. Ukus je sledeći po važnosti, u Vojvodini je drugačiji nego u Mađarskoj, pa se prilagođavamo lokalnom tržištu. Koja je tajna? Po mom mišljenju, potrebno je posvetiti dovoljno vremena, koristiti kvalitetne sastojke i dobre začine, a sve se zasniva na ljubavi kojom se priprema – priča naš sagovornik.
Postavlja se pitanje da li se isplati baviti ovim poslom i da li će neko u porodici Jo nastaviti višedecenijski rad?
–Moj glavni moto je da od ovoga možemo da živimo, a da nova generacija,moja mala kćerka, koja često trčkara ovde, vidi kako radimo. Verujem da će i ona jednog dana nastaviti našu tradiciju. Vredi se baviti ovim poslom, ali zahteva mnogo rada. Ko je spreman na rad, neka se upusti u ovaj posao.- savetuje gazda Jo.
Tekst i foto Panon RTV, obrada E. Marjanov
