Kada danas u muzeju vidimo antičku statuu, oslikani zid ili ukrašeni predmet, posmatramo ga kao samostalno umetničko delo. U rimskom svetu isti predmet često je imao veoma praktičnu, versku ili političku funkciju i bio je samo deo mnogo većeg prostora.
Nova izložba u francuskom gradu Nimu pokušava da vrati rimske predmete u njihov prvobitni kontekst. Postavka okuplja dela iz zbirki Luvra i postavlja pitanje šta zapravo nazivamo rimskom umetnošću.
Le Monde je 19. jula predstavio izložbu koja, između ostalog, sučeljava ukrašeni gladijatorski šlem iz Pompeje sa fragmentom zidne slike. Oba predmeta danas se nalaze pod muzejskim osvetljenjem, ali su nekada imala potpuno različite uloge.
Šlem je bio deo opreme namenjene borbi i javnom spektaklu. Njegov ukras nije poništavao praktičnu svrhu, već je trebalo da pojača utisak koji gladijator ostavlja pred publikom.
Zidna slika, sa druge strane, prvobitno nije bila zamišljena kao izdvojena slika u ramu. Bila je deo enterijera, povezana sa arhitekturom, nameštajem i načinom na koji su se ljudi kretali kroz prostoriju.
Kada se takvi predmeti izvade iz ruševina i postave u muzej, njihov status se menja. Posetioci obraćaju pažnju na oblik, boju, tehniku i autora, dok prvobitna funkcija lako ostaje u drugom planu.
Rimljani su slike i ukrase koristili kako bi pokazali bogatstvo, obrazovanje, političku moć i pripadnost određenom društvenom sloju. Umetnost se nalazila u kućama, hramovima, kupatilima, na trgovima i predmetima koji su se svakodnevno koristili.
Izložba zato ne umanjuje umetničku vrednost predmeta. Naprotiv, pokušava da ih učini razumljivijim tako što pokazuje gde su se nalazili i kako su ih ljudi doživljavali.
Sličan problem postoji i kada posmatramo predmete iz drugih epoha. Budući arheolog mogao bi savremeni reklamni znak ili dizajnirani kuhinjski uređaj da proglasi umetničkim delom, a da pritom ne razume njegovu svakodnevnu svrhu.
Rimska umetnost tako postaje podsetnik da muzeji ne čuvaju samo lepe predmete. Oni čuvaju delove nekadašnjih prostora, navika i društvenih odnosa, koje je potrebno ponovo sastaviti kako bi prošlost dobila pravo značenje.
S.B.
