Muzika ne živi samo u pesmama koje puštamo u kolima, na telefonu ili na starom radiju. Ona ostaje u rukopisima, gitarama, jaknama, plakatima, ulaznicama i predmetima koji su pratili velike trenutke popularne kulture. Zato otvaranje muzeja posvećenog američkoj muzici nije samo priča za fanove Brusa Springstina, već priča o tome kako se zvuk jedne epohe čuva od zaborava.
Smithsonian Magazine je pisao o otvaranju Bruce Springsteen Center for American Music u Nju Džerziju, prostoru od oko 32.000 kvadratnih stopa u kome se nalaze muzički predmeti, instrumenti, rukopisi i detalji vezani za Springstinovu karijeru, ali i širu američku muzičku istoriju. Među predmetima se pominju gitare, tekstovi pesama i prepoznatljiva crvena kapa sa omota albuma „Born in the U.S.A.”
Ovakav muzej zanimljiv je jer pokazuje da popularna muzika više nije samo zabava za trenutak. Ona postaje kulturni dokument. Jedna gitara može da ispriča priču o generaciji, jednom gradu, radničkoj klasi, putovanjima, stadionima i sobama u kojima su ljudi prvi put čuli pesmu koja ih je promenila. Springstin je baš zbog toga pogodan simbol: njegove pesme često zvuče kao kratke priče o običnim ljudima.
Kod nas se takve teme lako razumeju, jer i domaća muzička istorija ima svoje predmete koji bi mogli da napune čitave postavke: stare ploče, omote, koncertne plakate, rukopise, kasete i fotografije iz klubova kojih više nema. Muzika se menja, formati nestaju, ali potreba da se sačuva trag ostaje ista. Kada pesma dobije muzej, ona prestaje da bude samo zvuk i postaje mesto na koje može da se ode.
S.B.
