Svemir više nije rezervisan samo za ogromne satelite i velike državne misije. Sve više posla obavljaju mali sateliti, ponekad veličine kofera ili aktovke, koji prate Zemlju, mere atmosferu, testiraju komunikacije i nose naučne instrumente. Njihova prednost je cena i brzina, ali imaju jedan veliki problem: teško se snažno i precizno pomeraju.
Phys.org je pisao o MIT inženjerima koji testiraju novi pogonski sistem za male satelite. Sistem kombinuje snagu hemijskih potisnika sa preciznošću i efikasnošću električnog pogona, što bi malim satelitima omogućilo brze manevre, ali i fine korekcije putanje.
To je važno jer mali satelit bez dobre kontrole kretanja ima ograničen život. Može da obavi zadatak, ali ne može lako da promeni orbitu, izbegne prepreku ili se prilagodi novoj misiji. Ako dobije bolji pogon, postaje mnogo korisniji.
Kod nas se sateliti najčešće pominju kroz vremensku prognozu, internet, navigaciju i slike iz svemira, ali iza svega stoji ogromna infrastruktura koju retko vidimo. Mali sateliti su posebno zanimljivi jer otvaraju vrata univerzitetima, manjim kompanijama i istraživačima koji ranije nisu mogli da priušte veliku misiju.
Nova vrsta pogona može promeniti i bezbednost orbite. Svemirski otpad postaje sve veći problem, pa sateliti moraju biti sposobni da se pomere, izbegnu sudar ili na kraju misije bezbedno siđu iz orbite.
Mali sateliti možda deluju skromno, ali ako dobiju bolju sposobnost manevrisanja, mogu postati radni konji buduće svemirske ekonomije. U svemiru, kao i na zemlji, nije važno samo da stigneš gore. Važno je i da znaš kuda posle ideš.
S.B.
