NOVI SAD – Na današnji dan, pre 27 godina, odigrali su se ključni događaji koji su uveli tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju u jedan od najtežih perioda njene moderne istorije. Današnji datum u kolektivnom pamćenju ostaje zabeležen kao trenutak kada su diplomatiju definitivno zamenile rakete i sirene.
Miloševićevo „ne” Holbruku
U dramatičnom susretu u Beogradu, predsednik SRJ Slobodan Milošević zvanično je odbio zahtev američkog izaslanika Ričarda Holbruka da prihvati stacioniranje stranih trupa pod vođstvom NATO-a na Kosovu i Metohiji.
Diplomatski krah: Holbruk je odmah nakon sastanka otputovao u sedište NATO-a u Briselu, signalizirajući da su svi mirovni napori iscrpljeni.
Aktivacija udara: Generalni sekretar NATO-a, Havijer Solana, izdao je naredbu o otpočinjanju vazdušnih udara na ciljeve u SRJ.
Stanje neposredne ratne opasnosti
Kao odgovor na otvorene pretnje vojnom agresijom, Vlada SRJ je iste večeri proglasila stanje neposredne ratne opasnosti. Mobilizacija i pripreme za odbranu zemlje postale su prioritet, dok su građani širom zemlje sa strepnjom iščekivali naredne sate.
Početak 78 dana neviđenog razaranja
Samo dan kasnije, 24. marta 1999. godine, počela je operacija „Saveznička snaga” koja je trajala punih 78 dana.
Razaranja: Meta su bili vojni objekti, ali i civilna infrastruktura, mostovi, fabrike i medijske kuće.
Žrtve: Stradalo je između 1.200 i 2.500 ljudi, dok je materijalna šteta merena desetinama milijardi dolara.
Pravni presedan: Agresija je izvršena bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, što je do danas ostalo predmet žestokih pravnih i političkih debata širom sveta.
Ovaj datum nas u martu 2026. godine podseća na težinu odluka koje oblikuju sudbinu naroda i na važnost očuvanja suvereniteta u svetu koji se, kako vidimo iz današnjih vesti o Iranu ili Bliskom istoku, i dalje suočava sa sličnim izazovima.
M. D.
