Španija je decenijama bila sinonim za sunce, more, plaže, Barselonu, Madrid, Majorku i Andaluziju. Ipak, zemlja koja godišnje privlači desetine miliona gostiju sada pokušava da promeni način na koji se predstavlja svetu. Umesto da sav pritisak padne na najpoznatije obale i velike gradove, sve više se promovišu mirniji krajevi, unutrašnjost, manja mesta, priroda i regioni koji nisu uvek prvi izbor na turističkoj mapi.
Guardian je pisao da Španija očekuje da se približi brojci od 100 miliona stranih turista, ali da vlasti žele „mirniji rast” i ravnomerniju raspodelu poseta. U fokusu su Galicija, Asturija, Kastilja-La Manča i drugi delovi zemlje koji mogu da ponude kulturni, gastronomski i prirodni turizam, a da pritom rasterete najopterećenije destinacije. Razlog nije samo promocija lepih predela, već i odgovor na pritisak koji masovni turizam stvara na stanovanje, lokalne zajednice, cene i životnu sredinu.
Ovaj zaokret je zanimljiv jer pokazuje da savremeni turizam više ne može da se meri samo brojem dolazaka. Ako ljudi dođu u ogromnom broju, a gradovi zbog toga postanu preskupi za lokalno stanovništvo, onda uspeh počinje da ima i drugu stranu. Zato se sve više govori o produženju sezone, boljim pravilima za turističke stanove i stvaranju razloga da posetioci odu dalje od najpoznatijih trgova i plaža.
Kod nas je ova tema veoma razumljiva. I Srbija ima mesta koja se lako prepoznaju na prvu, ali i ogroman prostor koji čeka bolju priču: manje banje, sela, vinske regije, jezera, planine, stari gradovi i lokalni festivali. Španski primer pokazuje da destinacija ne mora da bude „skriveni dragulj” zauvek. Potrebno je samo da dobije dobar razlog za posetu, pametnu promociju i meru koja čuva život onih koji tamo žive.
S.B.
