U severnim visoravnima Etiopije rastu stare vinove loze koje su decenijama opstajale uprkos sušama, političkoj nestabilnosti i promenama u poljoprivredi. Novo istraživanje pokazuje da one nisu samo deo lokalne tradicije, već dragocen genetski resurs koji bi mogao postati važan u vreme sve toplije klime.
Oblast Tigraj poznata je kao jedan od najstarijih poljoprivrednih pejzaža Afrike. Porodice su generacijama čuvale vinovu lozu u malim dvorištima, oko kuća i verskih objekata, često bez preciznog znanja o njenom poreklu.
Istraživanje predstavljeno 26. jula ukazuje da lokalne loze imaju jedinstvene osobine i veliku raznovrsnost. Phys.org je objavio da su pojedini primerci dovoljno stari i genetski posebni da zaslužuju hitnu zaštitu, naročito posle sukoba i zapuštanja vinograda u regionu.
Stare sorte često daju manje ujednačen rod od savremenih komercijalnih loza, ali mogu posedovati osobine koje su tokom industrijalizacije izgubljene. Neke bolje podnose sušu, siromašno zemljište, visoke temperature ili lokalne bolesti.
Takve osobine postaju sve vrednije jer se vinogradarstvo širom sveta suočava sa promenom vremena sazrevanja, manjkom vode i širenjem štetočina. Sorta koja danas nema veliku tržišnu vrednost sutra bi mogla pružiti gene neophodne za otpornije vinograde.
Istraživači pokušavaju da dokumentuju gde se loze nalaze, kako ih lokalno stanovništvo naziva i na koji način ih koristi. Pored genetske analize, važne su priče porodica koje su ih sačuvale i praktično znanje o njihovom orezivanju i razmnožavanju.
Problem je u tome što jedna stara loza može nestati za samo nekoliko dana kada se zemljište preuredi ili vlasnik odluči da je zameni modernijom sortom. Sa njom nestaje i genetska kombinacija koju nije moguće jednostavno ponovo napraviti.
Vino se često predstavlja kao proizvod modernih podruma i pažljivo uređenih vinograda. Ipak, njegova budućnost možda zavisi i od skromnih biljaka koje su vekovima opstajale uz kamene kuće i manastire.
S.B.
