Pronalaženje antivirusnog leka često počinje pravljenjem velikog broja sličnih molekula. Svaki se zatim testira kako bi se utvrdilo da li može da zaustavi umnožavanje virusa bez oštećivanja ljudskih ćelija. Taj proces je spor jer i mala promena u strukturi jedinjenja može zahtevati složen niz hemijskih reakcija.
Istraživači Univerziteta Sajmon Frejzer razvili su metod koji koristi svetlost za brzo spajanje različitih delova molekula. Tehnika omogućava stvaranje velikih biblioteka nukleozidnih analoga, supstanci koje oponašaju osnovne gradivne elemente DNK i RNK.
Univerzitet je 22. jula objavio da bi novi postupak mogao da proizvede biblioteke kandidata deset do sto puta veće od dosadašnjih, i to za svega nekoliko nedelja umesto tokom više godina.
Nukleozidni analozi već se koriste protiv HIV-a, hepatitisa i drugih virusnih infekcija, kao i u pojedinim terapijama raka. Oni mogu da prevare enzime koji kopiraju genetski materijal i tako prekinu umnožavanje virusa.
Problem je što postoji ogroman broj mogućih varijacija, a tradicionalna sinteza često zahteva poseban postupak za svaki novi molekul. Svetlosna reakcija omogućava da se zajednička osnovna struktura brzo poveže sa različitim nukleobazama.
Tim je na taj način napravio više od 70 jedinjenja, uključujući molekule koji ranije nisu bili lako dostupni. Sledeći korak predstavlja njihovo testiranje protiv različitih virusa i provera bezbednosti.
Veća biblioteka ne garantuje da će se među kandidatima nalaziti uspešan lek, ali znatno povećava prostor za istraživanje. Naučnici mogu da otkriju neočekivane odnose između strukture i dejstva, a zatim dodatno unaprede najzanimljivije molekule.
Brzina je posebno važna kada se pojavi novi virus. Razvoj terapije obično traje godinama, pa mogućnost da se početna hemijska faza skrati može doneti dragoceno vreme.
Nova metoda još ne preskače laboratorijska i klinička ispitivanja. Svako jedinjenje mora proći rigorozne provere efikasnosti, toksičnosti i ponašanja u organizmu.
Ipak, svetlost bi mogla da preuzme deo posla koji je ranije zahtevao mnogo ponovljenih reakcija. Umesto jedne hemijske staze, istraživači dobijaju čitavu mrežu puteva ka budućim antivirusnim lekovima.
S.B.
