Ekonomski rast Srbije trebalo bi da ubrza na 3,1 odsto u 2026. godini, nakon dva odsto prošle godine, dok Svetska banka za 2027. prognozira dodatno ubrzanje na 3,7 odsto. U 2028. godini rast bi, prema najnovijem izveštaju za Evropu i Centralnu Aziju, mogao blago da uspori na 3,5 odsto.
Među ključnim osloncima rasta izdvajaju se javne investicije, turizam, povećanje prihoda domaćinstava i snažniji izvozni rezultati.
Svetska banka navodi da je turizmu pogodovala sve veća uloga Srbije kao regionalnog tranzitnog i vazduhoplovnog čvorišta. Širenje avio-povezanosti Beograda posebno je podržalo dolaske putnika iz Rusije i Turske, iako su poremećaji izazvani situacijom na Bliskom istoku uticali na pojedine avio-linije.
Važan doprinos daje i automobilska industrija. Prema podacima Svetske banke, proizvodnja automobila u Srbiji porasla je gotovo trećinu u periodu januar–jul, uz povećanje proizvodnje i izvoza u Italiju nakon ulaska nove fabrike u drugu godinu rada.
Srbija je, zajedno sa Rumunijom, početkom 2025. godine počela proizvodnju električnih automobila namenjenih evropskom tržištu, što dodatno menja strukturu izvoza i industrijske proizvodnje.
Prognoza Svetske banke za Srbiju povoljnija je od očekivanja za Zapadni Balkan u celini. Za region se predviđa ubrzanje rasta sa 2,6 odsto u 2025. na 3,1 odsto u 2026, a zatim na 3,4 odsto u 2027. i 2028. godini.
Istovremeno, ekonomije Evrope i Centralne Azije suočavaju se sa pritiscima zbog viših cena energije, neizvesnosti i slabijeg rasta glavnih trgovinskih partnera.
Svetska banka kao jednu od važnih razvojnih prilika za zemlje regiona izdvaja veštačku inteligenciju. Srbija je, kako se navodi u izveštaju, među zemljama koje ulažu u razvoj računarske infrastrukture, uključujući izgradnju trećeg superračunara u saradnji sa Francuskom.
Prema oceni Svetske banke, veće korišćenje novih tehnologija moglo bi da doprinese produktivnosti i ublaži posledice demografskih promena, ali će za to biti potrebno dodatno ulaganje u znanja, obrazovanje i digitalnu infrastrukturu.
M. T.
