ROŽAJE – U zabačenom selu Bašča kod Rožaja, gde su zime duge i surove, a sneg često okuje planinske vrhove, jedna neobična i dirljiva priča vratila je veru u dobre i plemenite ljude. Devetočlana porodica Garović, suočena s dramom u svojoj štali, donela je odluku koja je u trenu postala simbol ljudskosti – u svoj dom primili su biće kojem je toplina bila jedini spas.
Sve je počelo kada se krava otelila u hladnoj štali. Novorođeno tele bilo je izuzetno slabo, drhtalo je od studeni i nije imalo snage da ustane, niti da se nahrani. „U roku od sat vremena od rođenja, ono je već bilo ledeno i bukvalno na ivici između života i smrti“, prisećaju se ukućani te večeri kada je njihova briga nadjačala svaku tradiciju.
Bez razmišljanja, domaćini su uneli sićušno biće u kuću. U toplini porodičnog doma, okruženo brigom devetoro ljudi, tele je počelo polako da se oporavlja. „Čim smo ga utoplili, videli smo da mu se život vraća“, pričaju Garovići, ne krijući emocije.
Ono što je počelo kao borba za opstanak, pretvorilo se u pravu malu porodičnu idilu. Telence, koje je trebalo da bude samo još jedna životinja na imanju, postalo je najdraži kućni ljubimac. Svojim prisustvom unelo je posebnu radost u dom Garovića, potvrđujući da su ljubav i empatija vrednosti koje greju mnogo više od bilo koje vatre ili ogreva.
Dok priča o ovom neobičnom prijateljstvu obilazi region, porodica Garović ostaje skromna. Za njih ovo nije senzacija, već čin najobičnije ljudske dužnosti. Njihov dom danas svedoči o jednostavnoj istini: toplina jednog doma ne dolazi od zidova i krova, već od onih koji u njemu žive i od njihove spremnosti da pruže ruku onima kojima je pomoć najpotrebnija. Iako pomalo neobična priča, podseća nas da ljubav uvek nađe put i pobeđuje u ovim surovim vremenima. Da može da prkosi zimi, ali i onima koji ne odobravaju ovaj plemeniti čin. Jer, ko ne voli životinje, ne voli ni ljude.
N.V.
