Jedna od najrazornijih bolesti divljih životinja ne izaziva se virusom niti bakterijom. Reč je o gljivici Batrachochytrium dendrobatidis, poznatoj kao hitrid, koja napada kožu žaba i drugih vodozemaca.
Žabe kroz kožu regulišu vodu i važne elektrolite. Kada je gljivica ošteti, životinja može izgubiti sposobnost održavanja normalnog rada srca i uginuti.
Bolest je povezana sa nestankom desetina vrsta i velikim padom populacija širom Australije i Amerike. Zbog toga se u programima očuvanja koriste različiti načini lečenja, među kojima je i postepeno zagrevanje životinja na temperaturu koju gljivica ne može da podnese.
Novo istraživanje pokazalo je da takav tretman može spasiti život, ali istovremeno privremeno ili dugotrajnije smanjiti plodnost mužjaka. Studija je sprovedena na ugroženim zelenim i zlatnim zvonastim žabama u Australiji.
Časopis Journal of Experimental Biology objavio je podatke prema kojima su životinje zagrevane postepeno do 37 stepeni kako bi se uklonila infekcija. Posle tretmana broj spermatozoida je opao, a smanjenje se kod dela mužjaka videlo čak i šest meseci kasnije.
Otkriće je nastalo iz neočekivane situacije. U koloniji žaba koje se gaje u okviru programa očuvanja pojavila se infekcija.
Istraživači su morali brzo da reaguju kako bi sprečili uginuća. Istovremeno su dobili retku mogućnost da prate stanje životinja pre i posle lečenja.
Mužjacima je hormonima podstaknuta proizvodnja sperme, nakon čega su analizirani broj, pokretljivost i kvalitet ćelija.
Pre tretmana, blago zaraženi mužjaci proizvodili su više spermatozoida od nezaraženih. To na prvi pogled deluje kao pozitivan rezultat.
Međutim, kvalitet je bio slabiji. Kod nezaraženih životinja oko 85 odsto spermatozoida kretalo se pravilno napred, dok je kod najteže zaraženih taj procenat bio oko 50.
Veći broj ćelija zato nije značio i bolju plodnost. Organizam je možda ulagao više energije u proizvodnju, dok su upala i bolest smanjivale funkcionalnost.
Nakon zagrevanja broj spermatozoida opao je kod svih grupa. Pokretljivost se delimično oporavila u narednim nedeljama, ali je dugoročno smanjenje količine ostalo vidljivo.
Temperatura od 37 stepeni visoka je za žabu. Iako se primenjuje kontrolisano i dovoljno dugo da ubije gljivicu, predstavlja ozbiljan fiziološki stres.
Toplota može uticati na ćelije koje stvaraju spermu, hormonski sistem i druge procese povezane sa razmnožavanjem.
Kod ljudi je poznato da visoka temperatura može privremeno smanjiti proizvodnju spermatozoida. Kod vodozemaca, čija telesna temperatura zavisi od okoline, efekti mogu biti još izraženiji.
Za jednu životinju izbor je očigledan. Bez lečenja bi mogla uginuti, pa privremeno smanjena plodnost predstavlja prihvatljiv rizik.
Za program očuvanja čitave vrste problem je složeniji. Cilj nije samo održati odrasle jedinke u životu, već dobiti zdravo potomstvo i obnoviti populaciju.
Ako se isti mužjaci više puta leče toplotom, kumulativni efekat mogao bi dodatno smanjiti uspeh razmnožavanja.
Zato će stručnjaci možda morati da prilagode vreme tretmana. Životinje se mogu lečiti dovoljno rano pre sezone parenja kako bi dobile više vremena za oporavak.
Moguće je i čuvanje sperme zdravih mužjaka zamrzavanjem. Takve banke genetskog materijala postaju važne za ugrožene vrste.
Veštačka oplodnja kod žaba već se koristi u pojedinim programima. Ona omogućava da genetski materijal jedne životinje doprinese potomstvu čak i ako se ona kasnije ne razmnožava prirodno.
Istraživanje pokazuje zašto uspeh zaštite ne treba meriti samo preživljavanjem nakon tretmana. Životinja može izgledati zdravo, a da njena reproduktivna sposobnost ostane narušena.
Potrebno je pratiti više generacija. Ako mužjaci proizvode manje potomaka, populacija se možda neće oporaviti uprkos visokoj stopi preživljavanja odraslih.
Hitridna gljivica posebno je opasna jer može opstati u okolini i među vrstama koje ne obolevaju podjednako. Izlečena žaba može se ponovo zaraziti nakon vraćanja u prirodu.
Zbog toga se razvijaju i „žablje saune“ — mala topla skloništa u kojima životinje mogu same povisiti telesnu temperaturu dovoljno da smanje infekciju.
Takva rešenja mogu biti blaža od potpunog laboratorijskog tretmana, ali i njih treba proceniti sa stanovišta razmnožavanja.
Klimatske promene dodatno menjaju odnos gljivice i domaćina. Viša temperatura može na nekim mestima usporiti gljivicu, ali ekstremna vrućina i suša istovremeno stvaraju dodatni stres za žabe.
Vodozemci su posebno važni za ekosisteme. Oni jedu veliki broj insekata, predstavljaju hranu drugim životinjama i veoma brzo reaguju na zagađenje i promene vode.
Njihov nestanak nije samo gubitak jedne grupe neobičnih životinja. Menja čitavu mrežu odnosa u barama, rekama i šumama.
Nova studija ne znači da toplotno lečenje treba napustiti. Naprotiv, ono ostaje način da se životinji spase život.
Poruka je da svaka intervencija ima šire posledice. Medicina očuvanja mora da pita ne samo da li je žaba preživela već i da li posle toga može da ostavi potomstvo.
Ponekad najvažniji efekat terapije nije onaj koji se vidi odmah po izlečenju. Može se pojaviti mesecima kasnije, kada dođe sezona parenja, a mužjak koji je pobedio smrtonosnu gljivicu više nema isti broj zdravih ćelija kojima bi produžio svoju vrstu.
S.B.
