Kriket se u Sjedinjenim Državama dugo doživljavao kao sport koji pripada negde drugde: Britaniji, Indiji, Pakistanu, Australiji, Karibima. Zato je vest koju je juče preneo AP zanimljivija nego što na prvi pogled deluje. U Pomoni, u Kaliforniji, počela je izgradnja novog stadiona sa 10.000 mesta koji će prvo biti dom Los Angeles Knight Ridersima, a zatim i domaćin muškog i ženskog turnira na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 2028. Kriket se tako na olimpijsku scenu vraća prvi put posle 128 godina.
To je važna simbolika za sport koji u Americi nikada nije uspeo da postane masovno ukorenjen, iako u zemlji već dugo postoji ogromna zajednica ljudi koja ga prati, igra i razume. AP beleži da se stadion gradi na Pomona Fairplexu i da projekat ne nosi samo sportski, nego i kulturni naboj: tu su prisutni i investitori povezani sa Kolkata Knight Ridersima, ali i lokalna želja da se kriket konačno predstavi kao nešto što nije ni egzotika ni usputni program za iseljeničke zajednice.
U tome je i glavna zanimljivost priče. Kriket je globalno ogroman sport, ali je u američkom imaginarijumu i dalje gotovo nevidljiv. Kada dobije stadion, olimpijsku pozornicu i ozbiljan lokalni identitet, onda više ne deluje kao uvezeni kuriozitet, već kao igra koja pokušava da pronađe svoje novo tržište i novu publiku. AP upravo zato stadion predstavlja ne samo kao zgradu, nego kao znak da ovaj sport konačno pokušava da se ukotvi u američkom pejzažu bez izvinjavanja.
Možda baš zato ova tema zvuči tako sveže. Nije reč o pukom građevinskom projektu, nego o tome kako jedan sport menja geografiju svog samopouzdanja. Ako kriket u Americi ikada zaista postane veći od niše, ovakva mesta će biti trenutak od kog se broji ozbiljan početak. A ponekad je u sportu upravo to najzanimljivije: ne kada nešto osvoji svet, nego kada prvi put zaista pokuša da osvoji mesto gde ga do juče gotovo niko nije očekivao.
S.B.
