Zaposleni u Srbiji sve veću pažnju posvećuju sigurnosti radnog mesta, uslovima rada i mogućnostima profesionalnog razvoja. Istovremeno, kompanije pokušavaju da odgovore na poslovnu neizvesnost kontrolom troškova i povećanjem produktivnosti, a veštačka inteligencija postaje dodatni faktor koji utiče na njihove planove.
Prema istraživanju koje su sproveli Infostud, Osiguranik, Rezilient i TIM Centar, na uzorku od 3.452 zaposlenih i 842 donosioca odluka u kompanijama, 16 odsto radnika veoma je zabrinuto zbog mogućnosti da u narednih 12 meseci ostane bez posla. Još 55 odsto oseća izvesnu zabrinutost, dok 29 odsto ne strahuje od gubitka zaposlenja.
Istovremeno, 74 odsto zaposlenih navelo je da su njihove kompanije tokom prethodne godine uvele neku meru prilagođavanja poslovnoj i društvenoj neizvesnosti.
Najzastupljenija je veća kontrola produktivnosti i pojačan pritisak na zaposlene, što je navelo 44 odsto ispitanika. Zamrzavanje plata ili povišica pomenulo je 32 odsto radnika, obustavu zapošljavanja 28 odsto, otpuštanja 27 odsto, a ukidanje pogodnosti 23 odsto.
Ovi podaci pokazuju da se prilagođavanje poslovanju u neizvesnim uslovima ne svodi samo na smanjenje troškova, već može da podrazumeva i intenzivniji rad postojećih zaposlenih.
Samo četvrtina zaposlenih veruje da menadžment otvoreno komunicira
Pored straha od gubitka posla, zaposlene opterećuje i nedostatak informacija o poslovanju kompanija. Samo 26 odsto ispitanika navelo je da rukovodstvo otvoreno govori o pozitivnim i negativnim rezultatima tokom kriznih perioda.
Selektivno informisanje prijavilo je 51 odsto zaposlenih, dok je 23 odsto reklo da komunikacija izostaje. Kada zaposleni ne znaju kakvi su rezultati poslovanja i koje odluke rukovodstvo razmatra, neizvesnost može da bude dodatno izražena.
Transparentna komunikacija zato postaje važan deo odnosa između poslodavaca i radnika, posebno u kompanijama koje zamrzavaju zarade, zaustavljaju zapošljavanje ili razmatraju reorganizaciju poslovanja.
Fleksibilnost među najtraženijim pogodnostima
Rezultati istraživanja pokazuju da zaposleni sve više vrednuju mogućnost da lakše usklade posao i privatni život.
Dodatne slobodne dane kao jednu od najvažnijih pogodnosti izdvojilo je 41 odsto ispitanika. Četvorodnevnu radnu nedelju i fleksibilno radno vreme želi po 40 odsto zaposlenih, dok je rad od kuće važan za 37 odsto.
Ipak, ponuda poslodavaca zaostaje za očekivanjima radnika. Dodatne slobodne dane i fleksibilno radno vreme ima po 29 odsto zaposlenih, a mogućnost rada od kuće 27 odsto.
Još jedna razlika vidi se u odnosu prema tim bilding aktivnostima. Iako ih 22 odsto zaposlenih ima kao pogodnost, svega šest odsto ih smatra posebno važnim benefitom.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje izdvaja se kao najvažnija plaćena pogodnost za 30 odsto ispitanika, a dostupno je za 27 odsto zaposlenih. Plaćene dodatne edukacije i treninzi važni su za 23 odsto radnika.
Većina kompanija nije menjala paket beneficija u odnosu na prethodnu godinu: 61 odsto predstavnika poslodavaca navelo je da je ponuda ostala ista, 28 odsto da je proširena, a 11 odsto da je smanjena. Kada se pogodnosti ukidaju, među prvima se na udaru nalaze tim bilding aktivnosti, dodatne edukacije, sportske aktivnosti i fleksibilno radno vreme.
Veštačka inteligencija: prilika za produktivnost, ali i rizik za zaposlenost
Uvođenje veštačke inteligencije dodatno menja očekivanja poslodavaca i zaposlenih. Dok 67 odsto predstavnika kompanija smatra da AI može da poveća produktivnost, među zaposlenima takav stav ima 32 odsto ispitanika.
Oko 30 odsto zaposlenih smatra da je značaj veštačke inteligencije precenjen, dok 31 odsto navodi da ne oseća njen uticaj na svoj posao.
Za sada je smanjenje broja zaposlenih zbog uvođenja AI alata prijavilo dva odsto kompanija obuhvaćenih istraživanjem. Međutim, u IT sektoru taj udeo iznosi 13 odsto, a u finansijama, bankarstvu i osiguranju 10 odsto.
Dodatnu pažnju privlače očekivanja za naredni period: po 24 odsto predstavnika kompanija iz IT sektora i finansijskih delatnosti smatra da bi veštačka inteligencija mogla da dovede do smanjenja broja zaposlenih. To su procene o mogućem budućem razvoju, a ne potvrda da će do otpuštanja zaista doći.
Uprkos sve većoj upotrebi AI tehnologije, većina kompanija još nema jasno definisan pristup. Sistemsku primenu i podsticanje korišćenja AI alata navelo je 15 odsto poslodavaca, dok 30 odsto dozvoljava njihovu upotrebu bez jasne strategije. Čak 52 odsto nema definisan stav, a tri odsto kompanija ograničava ili zabranjuje korišćenje ovih alata.
Zaposleni žele da uče kroz praktičan rad
Razvoj veština ostaje važan za zaposlene koji žele da sačuvaju konkurentnost na tržištu rada. Učenje kroz posao najpoželjniji je oblik usavršavanja i izabralo ga je 72 odsto ispitanika. Mentorstvo je navelo 41 odsto, a grupne treninge uživo 36 odsto.
Među digitalnim načinima učenja prednjače onlajn kursevi, koje je izabralo 22 odsto zaposlenih. AI alate kao poželjan način učenja navelo je sedam odsto ispitanika.
Podaci ukazuju na to da se od kompanija očekuje više od samog obezbeđivanja zarade: zaposleni vrednuju stabilnost, otvorenu komunikaciju, fleksibilnost i mogućnost da unaprede svoje znanje. U uslovima poslovne neizvesnosti i tehnoloških promena, sposobnost poslodavaca da usklade ove potrebe sa ciljevima produktivnosti mogla bi da postane važan faktor u zadržavanju radnika.
