Kada se govori o zagađenju, ljudi najčešće misle na dim, čestice, gasove i sve ono što može da se izmeri brojevima i prikaže mapom. Ali postoji jedan oblik zagađenja koji je mnogo prisutniji u svakodnevici nego u zakonima: smrad. El País se ovih dana bavi upravo tim problemom i pokazuje da je miris, koliko god delovao subjektivno, postao ozbiljna tema građanskog angažmana i lokalnih sukoba. U pitanju je pokušaj da se ono što ljude tera da zatvaraju prozore, sklanjaju decu i menjaju navike konačno prevede u nešto što sistem ume da registruje.
Španski tekst naglašava da je javna svest o „odor pollution” u porastu, ali da pravila za takvu vrstu zagađenja gotovo da ne postoje. Umesto jasnog zakonskog okvira, ostaju pojedinačne opštinske uredbe i improvizovana rešenja. Upravo zbog toga raste značaj građanske nauke: ljudi pokušavaju da evidentiraju neprijatne mirise, povezuju ih sa izvorima i razvijaju načine da svoje iskustvo pretvore u dokaz, a ne samo u žalbu. U priči se pominje i terenski olfaktometar kao jedan od načina da se približi merenju nečega što do sada uglavnom živi na granici između hemije i subjektivnog osećaja.
Ovo je zanimljivo i šire od Španije, jer gotovo svaka zemlja poznaje tu vrstu nepravde. Ljudi znaju da nešto smrdi, znaju da utiče na kvalitet života, ali ne znaju kako to da „dokažu” onako kako sistem traži. Tu se otvara veliko pitanje 21. veka: da li se kvalitet sredine meri samo onim što laboratorija lako uhvati ili i onim što telo i svakodnevica stalno osećaju? Kad se problem svede samo na brojke koje nedostaju, iskustvo stanovnika lako postane nevidljivo.
Baš zato ova španska priča ima širi smisao. Ona nije samo o neprijatnim mirisima, već o tome kako društvo odlučuje šta smatra dovoljno stvarnim da bi zaslužilo reakciju. A kad se pokaže da i smrad može da postane političko, zdravstveno i komunalno pitanje, onda se menja i način na koji posmatramo sopstvenu svakodnevicu. Nije sve što nas opterećuje dramatično na prvi pogled. Nekad je dovoljno da vazduh prestane da bude običan da bi čovek shvatio koliko je okruženje zapravo duboko lična stvar.
S.B.
