Kad se neko poput Ane Vintur pojavi na naslovnoj strani magazina koji je decenijama oblikovao iz pozadine, to nije običan urednički gest. To je poruka. The Guardian je tu poruku pročitao vrlo precizno: njeno pojavljivanje sa Meril Strip na naslovnici majskog izdanja Voguea nije tek promocija nastavka filma The Devil Wears Prada, već pažljivo ispisan znak da se moć može preseliti iz uredničke stolice u lični brend, bez da izgubi oštrinu.
U samom tekstu se podseća da je Vintur, iako je najavila povlačenje sa svakodnevne uredničke funkcije, ostala globalna urednička direktorka i chief content officer Condé Nasta. Guardian zato ovu naslovnicu čita kao potvrdu da odlazak nije bio nestanak, već promena pozicije. Još je upečatljivije to što je upravo ona, slavna po kontroli slike, sada postala slika sama. Uz Meril Strip, u Pradi, i uz naslov koji spaja Anu i Mirandu Pristli, Vintur kao da je konačno odlučila da sopstvenu karikaturu pretvori u oruđe.
Za čitaoce sa strane ova priča je zanimljiva jer prevazilazi modu. Ona govori o načinu na koji se danas upravlja uticajem. Nekada je dovoljno bilo da budete lice institucije; sada je važno da institucija počne da liči na vas. Vintur očigledno razume da publika više ne prati samo časopise, već i narative o moći, nasledstvu i samopredstavljanju. A kada urednica koja je decenijama bila sinonim za hladnu kontrolu izađe na sopstvenu pistu, onda je jasno da ni modna industrija više ne prodaje samo odeću. Prodaje i arhitekturu reputacije.
S.B.
