Zabeležen rekordno nizak nivo leda na Antartiku – naučnici ZABRINUTI

– To nije samo rekordno nizak, to je izražen trend pada – rekao je glaciolog Ted Scambos sa Univerziteta Kolorado Boulder za CNN. Za razliku od Arktika, gde stopa gubitka morskog leda prati prilično konzistentnu silaznu putanju kako se klimatske promene ubrzavaju, antarktički morski led prolazi kroz faze uspona i padova, što otežava razumevanje mehanizma kojim kontinent i okolni okeani reaguju na globalne promene. otopljavanje.

Ove dve polarne oblasti su veoma različite. Arktik je zapravo okean okružen kontinentima, a Antarktik je kontinent okružen okeanom. Antarktički led je obično tanji od arktičkog leda i ima veći porast zimi i strmiji pad leti. Prema klimatskim modelima, pad antarktičkog morskog leda trebalo je da bude sličan arktičkom, ali se region donedavno nije ponašao prema modelima.

Na primer, 2014. dostigla je rekordan nivo zimskog pokrivača, što je podržalo hipotezu da globalno zagrevanje nema tako veliki uticaj na Antarktik. Ali 2016. godine nešto se promenilo – naučnici su primetili oštar trend pada. U prvi mah, neki su to pripisali uobičajenoj varijabilnosti ovog izuzetno složenog kontinenta, sa svojim raznolikim, isprepletenim klimatskim sistemima.

Međutim, nakon dve uzastopne godine rekordno niskog nivoa leda u moru, naučnici su zabrinuti. „Pitanje je da li su klimatske promene stigle do Antarktika? Da li je ovo početak kraja? Hoće li morski led uskoro zauvek nestati“, pita se okeanograf i fizičar Kristijan Has sa Instituta Alfred Vegener u Nemačkoj.

Faktori koji utiču na pad nivoa leda

Nekoliko faktora, kao što su vetar, okeanske struje i temperatura vode, možda je doprinelo ovom niskom nivou leda. Naime, temperature vazduha su u delovima Antarktika bile više nego inače, za oko 1,5 stepeni Celzijusa iznad proseka, a bio je i jači pojas zapadnih vetrova koji kruže Antarktikom i mogu da pojačaju topljenje morskog leda.

Jačina vetrova je delimično povezana sa klimatskim promenama, kao i sa rupom u ozonskom omotaču iznad kontinenta.

– Takođe postoje indikacije da se morski led topi zbog toplote zarobljene neposredno ispod površine okeana koja se meša sa gornjim slojem vode. Ako je ta teorija tačna, onda to ima velike implikacije na stabilnost ledenog pokrivača Antarktika – rekao je Scambos.

Neka područja Antarktika već neko vreme doživljavaju alarmantne promene. Antarktičko poluostrvo, lanac ledenih planina koje strši sa zapadne strane kontinenta, jedno je od oblasti koje se najbrže zagrevaju na južnoj hemisferi.

Karlos Mofat, okeanograf sa Univerziteta Delaver koji se upravo vratio sa istraživačkog putovanja na Antarktičko poluostrvo, rekao je za CNN da su niski led u moru i veoma visoke temperature okeana „dramatično drugačije od onoga što smo videli u poslednjih nekoliko decenija“.

Promene na Antarktiku

Prošle godine su naučnici objavili da se ogromni glečer Taites na Antarktiku, poznat i kao „glečer sudnjeg dana“, ubrzano topi. Naučnici procenjuju da bi globalni nivo mora mogao da poraste za oko 3 metra ako se potpuno otopi, što bi imalo katastrofalne posledice po mnoge primorske gradove širom sveta.

Za sada se ne zna da li će nivo morskog leda na tom području ponovo porasti, s obzirom da je Antarktik poznat po oscilacijama. Naučnicima će biti potrebno još najmanje pet godina posmatranja da bi mogli tačno da procene kakav je trend. Ali Skambos je i dalje zabrinut: „Igleda da se nešto promenilo na Antarktiku i stvari su prilično dramatične“.