Velika naučna otkrića često zamišljamo kao rezultat ekspedicija u duboke okeane, prašume bez puteva ili udaljene planine do kojih se stiže helikopterom. U američkoj državi Njujork dogodilo se gotovo suprotno. Volonterka i zaljubljenica u mikroskopski svet Džudi Dobls uzela je komadić mahovine sa starog drvenog objekta u Cumming Nature Centeru, stavila uzorak pod mikroskop i ugledala sićušno osmonožno biće. Bio je to tardigrad, životinja poznata pod simpatičnim nazivom „vodeni medved“, ali nešto u njegovom izgledu nije odgovaralo vrstama koje je očekivala. Uzorak je prosleđen stručnjacima, usledile su detaljne analize i potvrda – pronađena je vrsta koju nauka do tada nije opisala. WXXI News je priču objavio 2. septembra u pet časova ujutru po lokalnom vremenu, a nova životinja dobila je ime Misocrista ojagwaji. Otkriće je posebno zanimljivo zato što nije stiglo iz neistražene divljine, već sa mesta kojim svakodnevno prolaze posetioci prirodnog centra.
Tardigradi su mikroskopske životinje, najčešće manje od jednog milimetra, sa zdepastim telom i četiri para nogu. Njihova slava mnogo je veća od njihove veličine jer pojedine vrste mogu preživeti ekstremne uslove ulaskom u stanje gotovo potpunog mirovanja. Kada ostanu bez vode, telo im se skuplja, metabolizam se dramatično usporava i mogu podneti uslove koji bi većinu drugih životinja brzo uništili. Upravo zbog toga tardigradi su postali gotovo pop-kulturne zvezde mikrosveta. Međutim, činjenica da znamo da grupa postoji ne znači da poznajemo sve njene članove. Mnoge vrste razlikuju se po detaljima kandži, usnog aparata, kožnih struktura i jaja koji su vidljivi tek pod snažnim mikroskopom. Za nestručnog posmatrača dve vrste mogu izgledati identično, dok taksonomista u njima vidi potpuno različite evolucione linije.
Nova vrsta pronađena je zahvaljujući građanskoj nauci, konceptu u kojem ljudi koji nisu profesionalno zaposleni kao istraživači učestvuju u sistematskom prikupljanju podataka. Dobls je godinama volontirala i proučavala mahovinu upravo zato što je zanimao skriveni mikroskopski svet. Kada je pronašla nepoznatog tardigrada, nije pokušala sama da proglasi novu vrstu, već je uzorak prošao stručnu proveru. To je važna razlika između zanimljivog opažanja i naučnog otkrića. Nova vrsta mora biti detaljno opisana, upoređena sa srodnim organizmima i dovoljno jasno definisana da drugi istraživači mogu da potvrde da se zaista radi o posebnom organizmu. Ime ojagwaji odabrano je uz konsultacije sa pripadnicima Seneka naroda i povezuje životinju sa lokalnim kulturnim i geografskim prostorom u kojem je pronađena.
Najlepši deo priče možda je činjenica da se granica između „poznate“ i „nepoznate“ prirode ponekad nalazi nekoliko centimetara ispred nas. Mahovina na starom komadu drveta ne deluje kao naročito egzotično stanište, ali za životinju manju od tačke na kraju rečenice ona predstavlja čitav pejzaž. U nekoliko kvadratnih centimetara mogu postojati predatori, plen, vlaga, sušni periodi i mikroskopske granice koje čovek uopšte ne primećuje. Nauka još nije ni približno završila popisivanje života na Zemlji, naročito kada govorimo o sitnim beskičmenjacima, gljivama i mikroorganizmima. Nova vrsta tardigrada iz Njujorka zato nije samo simpatična priča o „vodenom medvedu“. Ona podseća da neka od budućih otkrića možda već žive u dvorištu, parku ili mahovini pored staze – samo ih još niko nije pogledao dovoljno pažljivo.
S.B.
