ŽENEVA – U jeku najdubljih geopolitičkih kriza, Ženeva je danas ponovo postala epicentar svetske nade. Delegacije SAD i Rusije održale su prvi krug razgovora o novom multilateralnom ugovoru o kontroli nuklearnog naoružanja, dok se za sutra najavljuje ključni sastanak američkih zvaničnika sa kineskim predstavnicima. Cilj ovih susreta je postavljanje temelja za sporazum koji bi zamenio istekli „Novi START“ i, po prvi put u istoriji, uključio Kinu kao ravnopravnog igrača u globalnoj nuklearnoj stabilnosti.
Kineska „zagonetka“ i američka inicijativa
Prvo, Vašington insistira na tome da stari bilateralni dogovori više nisu dovoljni u svetu gde Kina ubrzano modernizuje svoj arsenal. Iako je kineski ambasador Šen Đian ranije izjavio da Peking ne želi da učestvuje u tripartitnim pregovorima, sam pristanak na sutrašnji sastanak sa Amerikancima sugeriše da su kanali komunikacije ipak otvoreni. Ovi razgovori u Ženevi nisu samo tehnički – oni su psihološka kočnica u trenutku kada svet deluje kao bure baruta.
Drugo, prestanak važenja „Novog START-a“ ostavio je prazan prostor u nadzoru nad brojem razmeštenih bojevih glava, što je izazvalo nervozu u globalnoj zajednici. Današnji susret sa Rusima, uprkos ratu u Ukrajini i energetskim blokadama, pokazuje da postoje teme iznad dnevne politike – teme opstanka civilizacije. Diplomatama je prioritet da uspostave nove mehanizme verifikacije i poverenja kako bi se izbegle fatalne greške.
Treće, iako nije sigurno da će ovi razgovori odmah prerasti u formalne pregovore, „ženevska atmosfera“ šalje poruku smirivanja tenzija. Potencijalni multilateralni ugovor bio bi istorijski iskorak koji bi definisao bezbednost za naredne decenije. Dok se sutra očekuje kineski odgovor, svet s olakšanjem posmatra povratak velikih sila za pregovarački sto, što je najsnažniji dokaz da je razum, bar u pitanju nuklearnog oružja, i dalje na snazi.
M. D.
