ŽENEVA / VAŠINGTON – Ključni pregovori o iranskom nuklearnom programu započeli su danas u Ženevi u atmosferi ekstremne napetosti. Američki izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner izneli su listu od pet radikalnih zahteva koji idu daleko izvan okvira prethodnih sporazuma. Vašington insistira na potpunoj demontaži postrojenja u Fordovu, Natancu i Isfahanu, uz trajno odricanje od obogaćivanja uranijuma, dok se Teheranu nudi samo minimalno ublažavanje sankcija.
Prvo, zahtev za trajnim sporazumom bez vremenskog ograničenja (tzv. „sunset clauses“) direktno udara u srce iranske strategije strpljenja. Republikanci su godinama kritikovali Obamin sporazum jer je dozvoljavao Iranu da se nakon deset godina vrati razvoju tehnologije. Trampov tim sada želi da „zaključa“ Iran zauvek. Za Teheran, predaja obogaćenog uranijuma Sjedinjenim Državama bila bi ravan nacionalnom poniženju.
Drugo, demontaža postreojenja u Fordovu i Natancu je strateški kritična jer se radi o objektima ukopanim duboko u planine, dizajniranim da izdrže vazdušne udare. Vašington želi da Iran fizički više nema gde da sakrije centrifuge. Poruka iz Bele kuće je jasna: nema više „civilnog nuklearnog programa“ koji može preko noći da postane vojni. Jedini preostali reaktor bio bi onaj u Teheranu, isključivo za medicinske svrhe.
Treće, politička računica u SAD je nikad tvrđa. Nakon Trampovog govora o stanju nacije, pregovarači imaju nula prostora za popuštanje. „Jastrebovi“ u Kongresu traže rezultat koji će izgledati kao potpuna pobeda, dok Iranu ostaje vrlo malo manevarskog prostora. Dok Teheran odbacuje optužbe o razvoju balističkih projektila koji mogu dosegnuti SAD, Vašington ove pregovore vidi kao poslednju šansu pre nego što se aktiviraju vojni planovi o kojima smo ranije pričali.
M. D.
