Noćas, između subote i nedelje, 25. oktobra, u tri sata posle ponoći kazaljke na časovnicima treba vratiti na dva sata. Tako ćemo dobiti jedan sat duže za spavanje. Ali zašto je uvedeno pomeranje sata, da li ono zaista donosi uštedu i kada bismo mogli da ga se odreknemo?
Od ideje do široke primene
Ideja o letnjem računanju vremena pojavila se još u 18. veku, ali je širu primenu dobila tokom Prvog svetskog rata. Nemačka ga je uvela 1916. godine, prvenstveno u nadi da će se uštedeti energija. Cilj je bio da se bolje iskoristi dnevna svetlost i smanji potreba za veštačkim osvetljenjem. Ova praksa ponovo je dobila na značaju u mnogim zemljama tokom naftne krize sedamdesetih godina prošlog veka.
Princip je jednostavan: u proleće se časovnici pomeraju jedan sat unapred, kako bi tokom večeri duže bilo svetlo, dok se u jesen vraćamo na zimsko, odnosno standardno računanje vremena.
Međutim, danas ušteda energije nije tako izvesna. Pored potrošnje za osvetljenje, potrebno je uzeti u obzir i energiju koja se troši na grejanje i klimatizaciju.
Manje od 40 odsto zemalja pomera sat
Letnje i zimsko računanje vremena i dalje se smenjuju u većem delu Evrope, značajnom delu Severne Amerike i pojedinim oblastima Australije. Mnoge zemlje Azije i Afrike ne pomeraju kazaljke, između ostalog i zato što su u blizini ekvatora razlike u dužini dana tokom godine manje izražene.
Ove godine, u nedelju, 25. oktobra, u tri sata posle ponoći časovnike treba vratiti na dva sata. Pametni telefoni i većina digitalnih uređaja trebalo bi da promenu obave automatski.
Ukidanje pomeranja sata godinama je na dnevnom redu
Evropski parlament je 2019. godine podržao ukidanje sezonskog pomeranja sata, ali države članice nisu postigle konačan dogovor o načinu i vremenu primene. Zbog toga se u Evropskoj uniji za sada nastavlja dosadašnja praksa.
I u Sjedinjenim Američkim Državama godinama se raspravlja o ovoj temi. Jedni podržavaju celogodišnje letnje računanje vremena, jer bi tokom zime duže bilo svetlo u večernjim satima. Drugi smatraju da standardno, odnosno zimsko računanje vremena, bolje odgovara čovekovom biološkom ritmu.
Za promenu je potrebna odgovarajuća odluka na saveznom nivou, pa ni u SAD nije došlo do opšteg prelaska na jedan sistem. U pojedinim drugim zemljama, među kojima je Rusija, sezonsko pomeranje sata je ukinuto.
Kako pomeranje sata utiče na zdravlje?
Unutrašnji biološki sat čoveka usklađuje se sa smenom svetlosti i tame. Čak i pomeranje vremena za samo jedan sat može privremeno da poremeti ritam spavanja i budnosti.
Posebno se može osetiti prolećno pomeranje sata, kada gubimo jedan sat sna. Tada se kod nekih ljudi javljaju umor, poteškoće sa koncentracijom, razdražljivost i privremeni problemi sa spavanjem.
Pojedina istraživanja ukazuju i na povećan rizik od saobraćajnih nezgoda i određenih kardiovaskularnih događaja u danima nakon prolećnog pomeranja sata.
Duže večeri imaju i svoje prednosti
Letnje računanje vremena omogućava više vremena za aktivnosti na otvorenom nakon posla ili škole. Duža večernja svetlost može da pogoduje turizmu i pojedinim uslužnim delatnostima.
Glavno pitanje zato ostaje da li prednosti dužeg dnevnog svetla u večernjim satima nadmašuju neizvesnu energetsku uštedu i moguće opterećenje organizma.
Dok donosioci odluka ne postignu zajednički dogovor, ostaje nam uobičajena praksa: u proleće pomeramo kazaljke unapred, a u jesen jedan sat unazad.
E.M.
