Otpornost na herbicide najčešće se povezuje sa korovima koji više ne reaguju na sredstvo namenjeno njihovom uništavanju. Novo istraživanje pokazuje da važnu ulogu mogu imati i bakterije koje u zemljištu razvijaju sposobnost da razgrade aktivnu supstancu pre nego što ona stigne da deluje.
Naučnici su identifikovali bakterijski gen iz grupe P450 koji omogućava otpornost na herbicide zasnovane na sintetičkim auksinima. Ove supstance oponašaju biljne hormone i izazivaju nekontrolisan rast osetljivih korova, posle čega biljka propada.
Istraživanje objavljeno 25. jula u časopisu Nature Communications pokazuje da bakterijski enzim može menjati molekul herbicida i tako smanjiti njegovu toksičnost. Gen je pronađen proučavanjem mehanizma kojim se supstanca vezuje i obrađuje unutar mikroorganizma.
Bakterije u poljoprivrednom zemljištu stalno su izložene različitim hemikalijama. One koje slučajno imaju enzim sposoban da razgradi određeni molekul dobijaju prednost i mogu se brže umnožavati.
Takav proces može imati dve potpuno različite posledice. Sa jedne strane, mikroorganizmi bi mogli da se koriste za čišćenje zemljišta i vode nakon zagađenja. Sa druge, prebrza razgradnja na njivi može oslabiti dejstvo sredstva i otežati kontrolu korova.
Postoji i mogućnost prenosa korisnih gena između bakterija. Mikroorganizmi često razmenjuju delove DNK, pa osobina koja se pojavila kod jedne vrste može vremenom stići do drugih.
Istraživači sada mogu preciznije da prate prisustvo ovog gena u zemljištu i procene u kojim uslovima postaje češći. To bi poljoprivrednicima moglo pomoći da ranije primete da se efikasnost tretmana menja.
Otkriće je još jedan podsetnik da njiva nije samo prostor biljaka. U jednom gramu zemljišta žive milijarde mikroorganizama koji neprestano reaguju na ono što čovek dodaje.
Herbicid je napravljen da utiče na korov, ali njegova prava sudbina zavisi i od nevidljive zajednice koja može da ga razgradi, promeni ili potpuno ukloni.
S.B.
