Kad god pomislimo da smo „stisli” bakterije antibioticima, one nas podsete da evolucija ne spava. Zato je vest koju je ScienceDaily preneo 28. februara 2026. zvučala kao nešto iz naučne fantastike: istraživači su našli način da bakteriji „isključe” jednu od ključnih životnih funkcija, i to koristeći ideje koje dolaze iz sveta virusa koji napadaju bakterije – bakteriofaga.
Tim oko biohemičara Viliјama M. Klemonsa sa Kalteka (u laboratoriji poznatog Bila Klemonsa) opisuje kako mali fagi nose kratke proteinske „alate” (tzv. Sgl proteine) koji mogu da zakoče bakterijski mehanizam za izgradnju ćelijskog zida. Meta je protein MurJ, takozvana „flippaza”, koja premešta ključni građevinski materijal na spoljašnju stranu membrane – bez toga nema zida, a bez zida bakterija puca. U radu se pominje i glavna autorka, doktorand Jančeng Evelin Li, koja je uz pomoć krio-elektronske mikroskopije „uhvatila” trenutak kada Sgl proteini zaključaju MurJ u jednom položaju, kao bravu koja ne da da se vrata više zatvore.
Zašto je ovo važno? Jer je MurJ odlična „slaba tačka” koju klasični antibiotici još nisu iscrpli. Ako se iz ovih virusnih trikova naprave lekovi, dobijamo novu klasu antimikrobnih sredstava – nešto što je svetu potrebno dok otpornost raste. Čak i detalj da je rad objavljen u Nature (broj od 26. februara) govori da je priča prošla najstrožu proveru.
S.B.
