Dok je Barselona u Pragu demonstrirala da klasa pojedinaca može da sakrije defanzivne pukotine, Čelsi je na Stamford Bridžu ponudio novu epizodu svog identitetskog lutanja, pobedivši Pafos rezultatom koji ne oslikava dubinu problema u Londonu.
Barselona je na „Fortuna arenu“ stigla ranjena porazom od Sosijedada, a duel protiv Slavije (4:2) bio je prava vrteška emocija. Iako je Vasil Kusej rano šokirao goste, Barsa je uz obilatu pomoć domaćeg golmana Jindržiha Stanjeka preokrenula meč. Stanjek će dugo sanjati Fermina Lopesa i Roberta Levandovskog, s obzirom na to da su tri od četiri gola Katalonaca bila direktna posledica njegovih neshvatljivih intervencija. Ipak, bljesak Danija Olma, koji je „iz mesta“ ispalio projektil za 3:2, podsetio je svet zašto Barsa i dalje pripada samom vrhu, bez obzira na trenutne oscilacije u formi.
S druge strane, situacija u Čelsiju deluje još alarmantnije. Pobeda nad kiparskim Pafosom (1:0) golom Mojzesa Kaiseda samo je maskirala haos koji vlada u taboru „Plavaca“. Nekadašnji simbol stabilnosti i surovog pobedničkog mentaliteta pod Romanom Abramovičem, danas podseća na NBA franšizu koja eksperimentiše sa „load management“ principima. Lijam Rosenior je napravio čak šest izmena u odnosu na vikend, uključujući i bizarnu zamenu golmana na poluvremenu. Čelsi trenutno nema standardnih jedanaest, nema jasnu hijerarhiju, a forsiranje rotacija pod uticajem analitičkih parametara ubija dušu kluba. Pafos je bio na pragu senzacije, što je jasan signal da u Zapadnom Londonu nešto ozbiljno nije u redu.
