Bumbari se najčešće pominju kao važni oprašivači, vredni radnici prirode i insekti bez kojih bi mnoge biljke imale problem da se razmnožavaju. Ali novo istraživanje dodaje jednu gotovo simpatičnu mogućnost: bumbari možda ne biraju hranu samo prema energiji i mirisu, već mogu pokazivati nešto nalik uživanju u ukusu. To ih ne čini malim gurmanima u ljudskom smislu, ali menja način na koji posmatramo njihove odluke.
Earth.com je izdvojio istraživanje o tome da bumbari mogu razlikovati i možda „preferirati” određene ukuse hrane, što ukazuje da njihovo ponašanje nije samo mehaničko sakupljanje nektara. Takvi nalazi pomažu naučnicima da bolje razumeju kako oprašivači biraju cvetove i kako biljke privlače određene insekte.
Ovo je zanimljivo jer se u prirodi često potcenjuje unutrašnji svet malih životinja. Kada pas bira poslasticu, lako nam je da zamislimo da mu se nešto dopada. Kada bumbar bira cvet, skloni smo da kažemo da prati miris, boju ili šećer. Ali granica između instinkta, učenja i preferencije nije uvek jednostavna. Ako insekt može naučiti da određeni ukus vredi truda, onda njegovo ponašanje ima više slojeva.
Za biljke, ukus nektara i hemijski sastav nisu slučajni. Cvet mora da privuče oprašivača, ali i da ne potroši previše energije. Ako bumbari imaju jasne preferencije, biljke koje nude „bolju” nagradu mogu imati prednost. To je fina evolutivna trgovina: insekt dobija hranu, biljka dobija prenos polena, a ukus postaje deo dogovora.
Ovakva istraživanja mogu imati i praktičnu vrednost. Oprašivači su pod pritiskom zbog pesticida, gubitka staništa, klimatskih promena i smanjenja raznovrsnosti biljaka. Ako bolje razumemo šta ih privlači i hrani, lakše je planirati livade, bašte, voćnjake i zelene površine koje im stvarno pomažu. Nije dovoljno posaditi bilo šta što cveta. Važno je znati šta insektima zaista koristi.
Kod nas se bumbari često gledaju sa simpatijom jer su krupniji, sporiji i deluju manje agresivno od osa. Ljudi ih primećuju u baštama, na lavandi, detelini, voćkama i prolećnom cveću. Ako znamo da njihov izbor hrane možda uključuje i složeniji odnos prema ukusu, onda ih još lakše posmatramo kao aktivne učesnike prirode, a ne samo leteće alate za oprašivanje.
Naravno, ne treba bumbare pretvarati u ljude. Oni ne sede za stolom, ne ocenjuju desert i ne prave listu omiljenih restorana. Ali priroda često ima jednostavnije verzije ponašanja koja nama deluju poznato. Ako mali insekt može da nauči šta mu „prija”, onda je svet oko cveta bogatiji nego što izgleda.
S.B.
