Na našim pijacama bundevu nije potrebno posebno predstavljati. Znamo je iz pite, iz rerne i iz mirisa koji se provuče kroz kuću čim jesen ozbiljno počne. Ipak, ista namirnica može da dobije sasvim drugačiju ulogu kada je premestimo iz deserta u ručak. Tada njena blaga slatkoća postaje dobar partner slanim i izraženijim ukusima, a mekana tekstura osnova za sos, čorbu ili prilog. Umesto pitanja koji kolač da napravimo, otvara se mnogo zanimljivije: šta sve može da nastane od jednog komada koji smo doneli kući sa pijace?
Vašington post danas je objavio izbor slatkih i slanih jela koji upravo širi tu sliku o bundevi. Među primerima su testenina sa slaninom i kozjim sirom, supe, napici i poslastice, uz korišćenje i mesa ploda i semenki. Za naš sto najzanimljivija je sama ideja kombinovanja. Kremasta osnova može da ublaži snažniji sir, dok hrskavi dodatak menja osećaj svakog zalogaja. Nije potrebno preuzeti čitav strani jelovnik da bi se probao novi ukus. Dovoljno je poznatoj testenini dati drugačiji sos ili uz uobičajeni ručak poslužiti pečenu bundevu umesto priloga koji se stalno ponavlja.
Savetodavna služba Univerziteta Ilinois objašnjava da su za kuvanje posebno pogodne sorte namenjene pripremi hrane, često označene kao slatke ili bundeve za pitu. Plod se opere, uklone se semenke i vlaknasti deo, a komadi mogu da se peku i sa korom. Kada meso omekša toliko da ga viljuška lako probada, posle kratkog hlađenja odvaja se od kore i pretvara u pire. Taj jednostavan postupak otvara više mogućnosti odjednom: deo može u čorbu, deo u sos, a ostatak se može zamrznuti za drugi obrok. Nema potrebe da cela količina dobije isti ukus i završi u istom jelu. Pire je zgodan i zato što se njegova namena određuje kasnije. Ako osnovu ostavimo bez šećera i jakih začina, lakše ćemo je prilagoditi različitim jelima. Tako jedna priprema može da posluži za više ideja, a da naredni obrok ne deluje kao ponavljanje prethodnog.
Semenke zaslužuju posebnu pažnju, jer često ostanu po strani dok se bavimo glavnim delom ploda. Ista univerzitetska služba navodi njihovo pečenje kao način da se dobije hrskava grickalica. U kuhinji ih zatim možemo posmatrati i kao mali završni detalj: nekoliko semenki preko kremastog jela donosi kontrast mekoći. Sličnu slobodu imamo sa začinima. Bundevu ne moraju svaki put da prate cimet i šećer; u slanom obroku priču mogu da povedu biber, začinsko bilje ili sir. Najlakše je početi skromno, probati, pa tek onda dodavati. Tako njen ukus ostaje prepoznatljiv, umesto da nestane iza svega što smo ubacili.
Za porodičnu kuhinju ova namirnica ima još jednu prijatnu stranu: daje prostor da se nešto novo proba bez potpuno novog načina kuvanja. Ko ume da ispeče povrće i skuva testeninu, već ima dobru osnovu za mali jesenji eksperiment. Ko više voli kašiku, može da krene od čorbe i poigra se dodacima na kraju. A pita nigde ne odlazi, samo dobija društvo. Možda je baš to najlepši deo sezonske kuhinje — poznat sastojak nas još jednom iznenadi. Sledeći put kada na pijaci zastanemo kod bundeve, ne moramo odmah da razmišljamo o tepsiji za kolače. Sasvim je moguće da upravo gledamo glavni sastojak sutrašnjeg ručka.
S.B.
Izvor: Postinfo
