O zdravlju creva najčešće govorimo kroz hranu: vlakna, jogurt, fermentisane namirnice, povrće, šećer, brzu hranu. Mnogo ređe govorimo o ritmu. A novo istraživanje, o kojem danas piše Earth.com, skreće pažnju baš na to: učestalost pražnjenja creva povezana je sa različitim sastavom mikrobioma i hemijskim tragovima koji nastaju u digestivnom sistemu. Istraživači sa Sejong univerziteta pratili su 20 odraslih ljudi tokom 23 dana i uzimali više uzoraka kako bi videli da li se obrasci ponavljaju ili su samo posledica jednog obroka, stresa ili slučajnog dana.
Rezultat je zanimljiv jer pokazuje da creva nisu samo cev kroz koju hrana prođe, nego mala, živa laboratorija čiji uslovi zavise od vremena. Ako se sadržaj duže zadržava u debelom crevu, bakterije imaju više prostora da razlažu ostatke hrane na drugačiji način. Ako prolazi brže, prednost dobijaju drugi mikroorganizmi. U sporijoj grupi češće se pojavljivao rod Ruminococcus, dok su oni sa dnevnim ritmom bili bliži profilu u kojem se češće beleži Bacteroides.
Naravno, ovo ne znači da je jedan odlazak dnevno magična mera zdravlja, niti da svako odstupanje treba da izazove paniku. I sami autori naglašavaju da je uzorak mali. Ali priča je važna jer pokazuje zašto dve osobe mogu da jedu istu hranu, uzimaju isti probiotik i imaju potpuno drugačiji osećaj u stomaku. Nije stvar samo u jelovniku, nego i u brzini prolaska hrane, kretanju, unosu tečnosti, stresu, snu i navikama koje često ne smatramo “zdravstvenim”.
Za običnog čitaoca ova vest ima praktičnu vrednost. Nije poziv na opsesivno praćenje tela, već na malo više pažnje prema signalima koje telo već šalje. Ako se ritam naglo promeni, ako tegobe traju, ako se javljaju bol, krv, neobjašnjiv gubitak težine ili dugotrajni problemi, to je razlog za razgovor sa lekarom. Ali ako govorimo o svakodnevici, poruka je jednostavnija: creva vole red, dovoljno vode, hranu koja ima vlakna i život koji nije potpuno zakočen.
Zanimljivo je i to što naučnici sve češće posmatraju “kupatilski ritam” kao važan podatak u istraživanjima mikrobioma. Do sada se mnogo pričalo o tome koje bakterije imamo, a manje o uslovima u kojima one žive. Ova studija podseća da naš stomak nije samo ono što pojedemo, nego i način na koji živimo između obroka.
S.B.
