Svemirski teleskop „Džejms Veb“ otkrio je u dalekom svemiru veliki broj sitnih, izrazito crvenih objekata koje astronomi jednostavno nazivaju „male crvene tačke“. Njihova priroda dugo je predstavljala zagonetku. Nisu se potpuno uklapale ni u očekivani izgled mladih galaksija ni u poznate obrasce aktivnih crnih rupa.
Nove superkompjuterske simulacije pokazuju da bi ove tačke mogle da predstavljaju crne rupe koje su u mladom svemiru rasle desetinama puta brže nego što je uobičajeno danas. Ako je objašnjenje tačno, rešilo bi jedan od najvećih problema savremene kosmologije – kako su ogromne crne rupe uspele da nastanu tako brzo posle Velikog praska.
Astronomi znaju za crne rupe sa milionima ili milijardama Sunčevih masa koje su postojale manje od 600 miliona godina nakon nastanka svemira. Ako bi počele kao ostaci običnih zvezda i hranile se uobičajenom brzinom, ne bi imale dovoljno vremena da dostignu posmatranu masu.
Tim koji je koristio japanski superkompjuter ATERUI III počeo je simulacijom mlade galaksije, a zatim postepeno povećavao rezoluciju sve do pojedinačnih oblaka gasa. Prikazani su uslovi u veoma ranom svemiru, kada su galaksije bile bliže, gas gušći, a zračenje mladih zvezda izuzetno snažno.
Prema objašnjenju Nacionalnog instituta prirodnih nauka Japana, intenzivno daleko ultraljubičasto zračenje moglo je da spreči veliki oblak gasa da se podeli na mnoštvo običnih zvezda. Umesto toga, čitav oblak urušavao se u jednu supermasivnu zvezdu.
Takva zvezda zatim je kolabirala i ostavila neobično veliko „seme“ crne rupe. To je presudna prednost: umesto da rast počne od objekta nekoliko puta masivnijeg od Sunca, crna rupa od prvog trenutka raspolaže znatno većom masom.
Simulacije pokazuju da se oko nje formirao gust disk gasa. U današnjem svemiru snažno zračenje iz okoline crne rupe može da odbaci deo materijala i uspori dalje hranjenje. U ranom, mnogo gušćem okruženju zračenje je ostajalo zarobljeno, dok je gas nastavljao da pada prema centru.
Crna rupa je tako mogla da raste desetine puta brže od granice koja se obično primenjuje na slične objekte. Svetlost zagrejanog gasa, okružena velikom količinom prašine, imala bi upravo kompaktan i crven izgled sličan tačkama koje posmatra „Džejms Veb“.
Važno je naglasiti da simulacija nije konačan dokaz. Više različitih objekata može imati sličnu boju i oblik na veoma velikim udaljenostima. Astronomi moraju spektroskopijom da analiziraju svetlost pojedinačnih tačaka i potraže znake brzog kretanja gasa, karakteristične hemijske elemente i energiju aktivnog jezgra.
Prednost novog modela jeste to što ne zahteva potpuno nepoznatu fiziku. Potrebne su poznate gravitacione i radijacione pojave, ali u uslovima koji su postojali samo u ranoj fazi svemira. Ono što danas izgleda nemoguće tada je možda bilo prirodna posledica guste kosmičke sredine.
Male crvene tačke zato mogu predstavljati nedostajuću fazu između prvih velikih oblaka gasa i kasnijih supermasivnih crnih rupa u središtima galaksija. „Džejms Veb“ možda nije otkrio novu vrstu galaksije, već kosmičke gigante dok su prolazili kroz najbržu fazu rasta.
S.B.
