Većina poznatih planeta stara je milijardama godina, pa astronomi njihov nastanak proučavaju tek preko konačnog rezultata. Sada je potvrđen svet mlađi od milion godina koji se još nalazi unutar diska gasa i prašine iz kojeg nastaju planete. Novi rekorder nazvan je Elias 2-24 b i ima približno masu Jupitera.
Planeta kruži oko mlade zvezde udaljene oko 450 svetlosnih godina od Zemlje. Njen sistem toliko je mlad da predstavlja svojevrsno kosmičko porodilište. Materijal preostao posle formiranja zvezde i dalje je raspoređen u širokom disku u kojem se čestice prašine, komadi leda i gas postepeno spajaju.
Elias 2-24 b pronađen je upravo u praznini unutar tog diska. Takvi prstenasti procepi odavno privlače pažnju astronoma jer mogu nastati kada planeta tokom kruženja privlači i razbacuje okolni materijal. Ipak, sama praznina nije dovoljan dokaz, pošto je mogu stvoriti i drugi fizički procesi.
Direktna potvrda dobijena je analizom arhivskih posmatranja sedam mladih zvezda. Snimci su napravljeni koronagrafom opservatorije Kek na Havajima. Ovaj instrument zaklanja veliki deo zaslepljujuće svetlosti zvezde kako bi mnogo slabiji objekti u njenoj blizini postali vidljivi.
Kako je objavila NASA, istraživači su planetu pronašli tačno na mestu na kojem se očekivalo da telo odgovorno za prazninu kruži. Dodatne analize njenog svetlosnog potpisa potvrdile su da je reč o planeti koja još privlači materijal iz okruženja.
Prethodni rekorderi bili su stariji od pet miliona godina. Razlika možda zvuči mala u svakodnevnom govoru, ali na početku života planetarnog sistema nekoliko miliona godina predstavlja ogromno razdoblje. Elias 2-24 b pokazuje da džinovska planeta može da dostigne Jupiterovu masu izuzetno brzo.
Upravo tu nastaje problem za postojeće modele. Prema jednom objašnjenju, najpre se gradi čvrsto jezgro od stena i leda, koje zatim privlači velike količine gasa. Taj proces može trajati duže nego što starost novootkrivene planete dozvoljava, naročito zato što ona kruži relativno daleko od zvezde, gde je materijal razređeniji i orbitalno kretanje sporije.
Druga mogućnost jeste da se deo diska neposredno urušio pod sopstvenom gravitacijom i mnogo brže formirao planetu. I taj model ima otvorena pitanja, jer mora da objasni zašto se urušavanje dogodilo baš na određenom mestu i kako je nastalo telo sa posmatranim osobinama.
Astronomi sada mogu da prate koliko materijala planeta i dalje privlači, kakva je njena temperatura i kako utiče na strukturu diska. Posmatranja različitim teleskopima trebalo bi da pokažu sadrži li okolni prostor manje, još neotkrivene planete.
Otkriće je važno i za razumevanje Sunčevog sistema. Ne možemo da posmatramo nastanak Jupitera pre više od četiri milijarde godina, ali možemo pronaći mladu zvezdu oko koje se odvija sličan proces. Svaki takav sistem predstavlja kadar iz različite faze planetarne evolucije.
Studija objavljena u „The Astrophysical Journal Letters“ pokazuje i vrednost naučnih arhiva. Podaci nisu morali da budu potpuno novi da bi doneli rekordno otkriće. Kada se razviju bolje metode obrade ili pojavi novo pitanje, stari snimci mogu da otkriju objekat koji je godinama čekao neprimećen.
Elias 2-24 b zato nije samo najmlađa stavka u katalogu egzoplaneta. Ona je neposredan dokaz da divovski svetovi mogu nastati brže nego što su vodeće teorije predviđale.
S.B.
