Čekanju dužem od dve decenije konačno je došao kraj – Severni London večeras slavi titulu koja ima težinu istorijske pravde. Čitave 22 godine, još od one mitske i neponovljive generacije „Nepobedivih“ predvođenih Arsenom Vengerom iz sezone 2003/04, Arsenal nije uspevao da podigne pehar namenjen šampionu Engleske. Klub je prolazio kroz organizacione krize, bolne tranzicije, promenu stadiona i sušne periode koji su ozbiljno pretili da giganta sa Emirejtsa trajno izbrišu iz najuže elite. Sve dok upravljačku palicu nije preuzeo Mikel Arteta. Španski stručnjak je prošao kroz trnovit put, trpeo žestoke kritike javnosti u ranim fazama svog mandata, ali je upornom selekcijom, taktičkom disciplinom i beskompromisnim klupskim inženjeringom izgradio kaznenu ekspediciju koja je večeras i zvanično pokorila Ostrvo.
Ipak, završni čin ove šampionske drame nije odigran u prestonici, već na dalekom jugu zemlje, gde je sudbinu pehara zapečatio hrabri Bornmut. Remi Trešnjica protiv aktuelnog šampiona Mančester Sitija (1:1) ostavio je ekipu Pepa Gvardiole na nedostižna četiri boda zaostatka, što je automatski označilo početak opštenarodnog veselja u taboru Tobdžija. Kompletna ekspedicija londonskog kluba pratila je dešavanja sa Vitaliti stadiona putem ekrana u svlačionici, gde se taktika na trenutak povukla pred čistom navijačkom tenzijom. Gvardiolin tim, koji je godinama demonstrirao nemilosrdnu dominaciju u finišu prvenstva, ovog puta je položio oružje pred motivisanim domaćinom, prepustivši tron gladnijem i organizovanijem rivalu.
Kada je arbitar Entoni Tejlor označio kraj utakmice na jugu Engleske, u svlačionici Arsenala eksplodirala je vulkanska energija čekana više od dve decenije. Šampanjac, suze radosnice i pesma igrača koji su izneli teret ove istorijske kampanje obeležili su noć koja menja narativ modernog britanskog fudbala. Artetin projekat je ovim uspehom dobio ultimativnu potvrdu vrednosti, a Arsenal je dokazao da se strpljenje i sistemski rad na duge staze i dalje isplate. Severni London neće spavati, a slavlje koje je počelo među zidovima svlačionice brzo se prelilo na ulice, označavajući početak nove ere u kojoj Tobdžije više nikome ne priznaju da su bolji od njih.
M.M.
