Skoro svaka kultura ima neku životinju koja je kroz vekove postala deo straha, priča i noćnih zvukova. Na Šri Lanki se dugo govorilo o „đavoljoj ptici”, stvorenju čiji jezivi krik navodno najavljuje nesreću. Priča zvuči kao čista legenda, ali naučnici i prirodnjaci već dugo pokušavaju da otkriju da li se iza nje krije stvarna životinja.
Popular Mechanics je pisao o mogućnosti da je čuveni krik zapravo povezan sa jednom vrstom sove, najčešće sa smeđom šumskom sovom koja živi u Južnoj Aziji. Ova ptica ima prodoran, neobičan glas, dovoljno jak i uznemirujući da u noćnoj šumi lako preraste u mit. Još početkom 20. veka prirodnjaci su pretpostavljali da se iza „đavolje ptice” možda krije upravo sova, iako za deo istraživača potraga još nije sasvim završena.
Ova priča je zanimljiva jer pokazuje kako se folklor i biologija često dodiruju. Ljudi su vekovima objašnjavali prirodu kroz simbole, strahove i predanja. Kada se u mraku čuje glas nepoznate ptice, bez baterijske lampe, snimka i terenskog vodiča, lako je razumeti kako nastaje legenda. Nauka zatim dolazi ne da pokvari priču, već da joj doda novo značenje.
Kod nas se slično vidi u verovanjima o sovama, kukavicama, vranama i drugim pticama koje su zbog glasa ili ponašanja dobile posebno mesto u narodnim pričama. Iza mnogih „loših znakova” često stoji samo životinja koja radi ono što prirodno radi. Možda je zato najlepši deo ovakvih otkrića upravo u tome što ne brišu čudo. Samo nam pokazuju da se ponekad iza legende krije stvarna ptica na grani.
S.B.
