Biljka ne počinje da izgleda uvelo istog trenutka kada ostane bez dovoljno vode. Mnogo pre toga menja temperaturu listova, intenzitet fotosinteze i način na koji reflektuje svetlost. Ljudsko oko te rane promene uglavnom ne može da registruje, ali senzori na dronu mogu. Na istraživačkoj farmi Morven Sustainability Lab Univerziteta Virdžinija, stručnjaci UVA, NASA i Univerziteta u Bafalu testirali su dronove opremljene termalnim i optičkim senzorima koji sa visine veće od tridesetak metara mere zdravstveno stanje biljaka. UVA Today je 28. avgusta objavio da je tim tokom pet dana preletao useve i prikupljao podatke o temperaturi, visini biljaka, vrstama, fotosintezi i vodi, sa ciljem da napravi sistem koji će problem prepoznati pre nego što bude vidljiv čoveku koji hoda kroz polje.
Jedan od instrumenata meri svetlost koju biljka reflektuje u veoma uskim talasnim područjima. List koji je zdrav, list pod stresom zbog suše i list koji napada bolest mogu nama izgledati skoro identično zeleno, dok u infracrvenom i drugim delovima spektra daju drugačiji „potpis“. Termalna kamera istovremeno može pokazati porast temperature biljke. Kada koren nema dovoljno vode, biljka zatvara stome – sitne otvore kroz koje normalno isparava voda. Time štedi vlagu, ali gubi deo prirodnog hlađenja i list postaje topliji. Algoritam može povezati takve informacije i označiti deo parcele u kojem počinje problem. Farmer tada ne mora ravnomerno zalivati ili tretirati stotine hektara, već može reagovati samo tamo gde je potrebno.
Takav pristup naziva se precizna poljoprivreda i njegova vrednost nije samo u povećanju prinosa. Ako se napad insekata otkrije dok je zahvaćen mali deo polja, pesticid se može primeniti lokalno umesto na čitavu parcelu. Ako samo određena zona ima problem sa vodom, navodnjavanje može biti preciznije. Slično važi za đubrivo. U vremenu kada su voda, energija i mineralna đubriva skupi resursi, cilj više nije samo proizvesti što više, već što preciznije koristiti svaki unos. Dron ima dodatnu prednost što mnogo brže pokriva veliku površinu od čoveka i može ponavljati isti let iz dana u dan, stvarajući mapu promena kroz vreme.
Tim paralelno razvija i mnogo jeftiniji ručni instrument STELLA, koji može da se napravi za približno 200 dolara i služi kao pristupačnija verzija tehnologije daljinskog očitavanja. Tokom eksperimenta studenti su prvo ručno beležili šta raste na polju, zatim merili vegetaciju STELLA uređajem, a podatke upoređivali sa snimcima drona. Takvo poređenje je presudno jer spektar sam po sebi ne govori automatski „ova biljka ima nedostatak vode“ – potrebno je povezati signal sa stvarnim stanjem na zemlji. Ideja o budućnosti poljoprivrede zato možda nije da farmer više nikada ne zakorači u njivu, već da ne mora naslepo da obilazi stotine hektara tražeći problem. Dron može prvo da mu pokaže gde treba da pogleda, a kada čovek stigne do biljke, možda će ona još izgledati potpuno zdravo.
S.B.
