Savremeno roditeljstvo prati gotovo beskonačan spisak očekivanja. Hrana treba da bude zdrava, vreme pred ekranom pravilno ograničeno, dete emocionalno podržano, dovoljno aktivno, uspešno u školi i bezbedno na internetu, dok roditelj istovremeno treba da radi, vodi domaćinstvo i ostane strpljiv u skoro svakoj situaciji. Nije iznenađenje što mnogi roditelji osećaju da stalno nešto rade pogrešno. Harvard Gazette je 28. avgusta preneo preporuke stručnjaka sa Harvard T.H. Chan School of Public Health, koji su upravo perfekcionizam izdvojili kao jednu od zamki savremenog roditeljstva. Umesto pokušaja da se svaki problem spreči i svaka reakcija bude idealna, mnogo realniji cilj jeste stabilan odnos u kojem roditelj ume da prepozna grešku, vrati se detetu i popravi komunikaciju.
U psihologiji razvoja odavno postoji ideja „dovoljno dobrog“ roditelja. Dete ne treba odraslu osobu koja nikada nije umorna, nikada ne povisi ton i u svakom trenutku bira savršenu rečenicu. Takva osoba praktično ne postoji. Mnogo važnije je da osnovna struktura odnosa bude sigurna i predvidiva. Roditelj može imati loš dan, pogrešno proceniti situaciju ili burnije reagovati, ali zatim može reći da je pogrešio, objasniti šta se dogodilo i ponovo uspostaviti kontakt. Takvi trenuci čak mogu imati razvojnu vrednost jer dete vidi kako izgleda popravljanje odnosa posle konflikta. Ako nikada ne vidi grešku odraslog ili izvinjenje, dobija nerealnu sliku o tome kako zdravi odnosi funkcionišu.
Stručnjaci posebno naglašavaju da veliki deo roditeljskog stresa ne nastaje samo iz individualnih odluka. Troškovi stanovanja i vrtića, radno vreme, nedostatak podrške šire porodice, zdravstvene i školske obaveze mogu napraviti pritisak koji se ne rešava boljim planerom na telefonu. U američkim podacima na koje se panel poziva gotovo polovina roditelja i staratelja prijavljivala je svakodnevni pritisak koji doživljava kao potpuno preplavljujući. To je važna korekcija popularne kulture roditeljskih saveta u kojoj se svaki problem lako pretvara u lični neuspeh. Ako odrasla osoba nema vreme, novac ili pomoć, nije svaki osećaj iscrpljenosti dokaz da loše organizuje život.
Koristan zaključak može biti oslobađajuće jednostavan: dete ne odrasta iz jedne loše večeri, jednog preskočenog domaćeg zadatka ili pogrešno izgovorene rečenice, već iz hiljada ponovljenih iskustava odnosa. Upravo zbog toga dosledna toplina, interesovanje, granice i spremnost da se odnos popravi imaju više smisla od pokušaja da svaki trenutak izgleda kao primer iz priručnika. Internet je roditeljima doneo ogromnu količinu korisnih informacija, ali je istovremeno omogućio stalno poređenje sa tuđim najlepšim trenucima. Savršeno spremljen ručak, uredna soba i nasmejano dete na fotografiji ne pokazuju šta se dogodilo pet minuta ranije ili kasnije. Možda je zato jedna od korisnijih roditeljskih veština upravo prihvatanje da porodica ne mora da izgleda savršeno da bi funkcionisala dobro.
S.B.
