Ako neko tokom šetnje švajcarskim vrtom naiđe na zakopane pamučne gaće, moguće je da nije pronašao veoma neobičan otpad već naučni eksperiment. Više od hiljadu građana učestvovalo je u velikom projektu praćenja zdravlja zemljišta tako što su na svojim parcelama zakopavali standardizovane komade pamučnog donjeg veša, čekali određeni period, a zatim ih iskopavali i slali na analizu. Logika je iznenađujuće jednostavna: pamuk je napravljen uglavnom od celuloze, materijala kojim se hrane brojni mikroorganizmi u zemlji. Što je biološka aktivnost veća, tkanina se brže razgrađuje. ScienceDaily je 28. avgusta izdvojio rezultate projekta, u kojem su uz donji veš prikupljani i pravi uzorci zemljišta, podaci o načinu korišćenja parcele i različita laboratorijska merenja.
Ideja deluje skoro komično, ali ima ozbiljnu naučnu prednost: svi učesnici koriste približno isti materijal. Ako jedan čovek zakopa komad drveta, drugi lišće, a treći papir, teško je porediti koliko brzo se razgrađuju. Standardna pamučna tkanina daje zajedničku meru koju građani mogu lako da postave bez skupe opreme. Nakon nekoliko nedelja razlika postaje vidljiva golim okom. U veoma aktivnom zemljištu od tkanine ostaju samo elastični delovi i poneko vlakno koje mikroorganizmi ne mogu lako da razgrade, dok u siromašnijem ili manje aktivnom tlu komad može ostati mnogo celovitiji. Naučnici zatim mogu uporediti taj jednostavan rezultat sa sadržajem organske materije, pH vrednošću, mikroorganizmima i drugim pokazateljima.
Posebno zanimljiv rezultat jeste da su privatne bašte pokazale veoma visoku biološku aktivnost. To možda na prvi pogled iznenađuje jer se „prirodno“ zemljište često automatski smatra zdravijim od onoga kojim čovek upravlja. Ali bašte redovno dobijaju kompost, ostatke biljaka, zalivanje i različite vrste vegetacije, što mikroorganizmima obezbeđuje mnogo hrane. Intenzivno poljoprivredno zemljište može imati potpuno drugačiju dinamiku zbog obrade, jedne dominantne kulture i drugačijeg upravljanja organskim materijalom. Eksperiment zato pokazuje da zdravlje zemljišta nije isto što i njegov izgled. Tamna i uredna površina ne govori mnogo o tome koliko gljivica, bakterija i sitnih životinja aktivno razlaže materijal nekoliko centimetara ispod nje.
Građanska nauka ima još jednu veliku prednost – ogroman broj lokacija. Jedna istraživačka ekipa teško bi mogla istovremeno obići više od hiljadu vrtova i parcela širom zemlje, dok učesnici mogu sami obaviti veoma jednostavan deo protokola. Naučnici tako dobijaju mnogo širu sliku razlika između regiona i načina korišćenja zemljišta. Naravno, pamučni veš nije zamena za kompletnu laboratorijsku analizu i ne može sam da kaže da li zemljištu nedostaje određeni mineral ili kako će se ponašati tokom suše. Ali kao vizuelni pokazatelj života ispod površine radi iznenađujuće dobro. Nauka ponekad zahteva satelite, superračunare i mikroskope vredne milione. Ponekad je, izgleda, dovoljno zakopati par pamučnih gaća i sačekati da milijarde nevidljivih stanovnika zemlje urade ostatak posla.
S.B.
