Duboko more deluje kao jedno od najizolovanijih mesta na planeti. U njemu nema sunčeve svetlosti, pritisak je ogroman, temperatura niska, a pojedina staništa razdvojena su hiljadama kilometara. Ipak, novo istraživanje pokazuje da su zajednice dubokomorskih životinja povezanije nego što se ranije pretpostavljalo.
Međunarodni tim analizirao je DNK brojnih morskih organizama sa različitih delova svetskog okeana. Cilj je bio da se utvrdi koliko su populacije koje žive na velikim udaljenostima genetski slične i da li su tokom prošlosti razmenjivale jedinke.
Prema tekstu koji je PlusNews objavio 19. jula, rezultati pokazuju da je duboko more za mnoge vrste svojevrsni globalni put, a ne skup potpuno odvojenih basena. Pojedine životinje širile su svoje područje na udaljenosti od više hiljada kilometara.
To ne znači da odrasla životinja jednostavno prepliva čitav okean. Veza se često ostvaruje putem larvi koje morskim strujama mogu da putuju veoma dugo pre nego što se spuste na dno i nastave razvoj.
Okeanske struje tako funkcionišu kao nevidljivi transportni sistem. One povezuju podvodne planine, ravnice, kanjone i rubove kontinenata, prenoseći hranljive materije, sitne organizme i genetski materijal između udaljenih populacija.
Otkriće je važno za zaštitu dubokog mora, naročito u vreme kada raste interesovanje za eksploataciju minerala sa okeanskog dna. Ukoliko su populacije međusobno povezane, poremećaj na jednom mestu mogao bi da utiče na mnogo šire područje.
Sa druge strane, povezanost ponekad može pomoći oporavku. Larve iz očuvanih oblasti mogle bi ponovo da nasele oštećena staništa. Ipak, takav proces može trajati veoma dugo jer mnoge dubokomorske vrste rastu sporo i razmnožavaju se ređe od životinja u plićim vodama.
Genetska analiza tako menja sliku prostora koji ljudi gotovo nikada ne vide neposredno. Na mapi duboko more izgleda podeljeno kontinentima i ogromnim udaljenostima, ali za njegove stanovnike granice mogu biti sasvim drugačije.
Ispod hladne i tamne površine okeana postoji složena mreža života koja se razvijala milionima godina. Razumevanje tih veza biće presudno ukoliko želimo da ljudske aktivnosti ne prekinu puteve koje priroda gradi od vremena mnogo pre pojave naše vrste.
S.B.
