Na rubu Sunčevog sistema možda postoji velika planeta koju još niko nije pouzdano identifikovao. Potraga sada ponovo privlači pažnju zbog dve slabe infracrvene tačke zabeležene u razmaku od 23 godine. Ako pripadaju istom objektu, mogle bi da budu trag tela koje se veoma sporo kreće daleko iza Neptuna. Privlačnost ove priče leži u ogromnoj razmeri mogućeg otkrića: nešto znatno veće od Zemlje moglo bi da se krije u našem kosmičkom susedstvu. Ipak, trenutni nalaz govori o kandidatu za dodatno posmatranje. Konačna potvrda još ne postoji, pa školske prikaze planeta za sada treba ostaviti kakvi jesu.
BBC Sky at Night Magazine objavio je danas u 10.59 po našem vremenu pregled ove potrage, zasnovan na radu Terija Longa Fana i saradnika. Sam naučni rad objavljen je 2025, što razlikuje svežu novinarsku obradu od datuma istraživanja. Tim je uporedio podatke infracrvenih misija IRAS i AKARI, čija posmatranja razdvaja više od dve decenije. Umesto da traže upadljivu sliku planete, istraživači su tražili male promene položaja izvora zračenja. Takav posao više liči na veoma strpljivo poređenje arhivskih snimaka nego na trenutak u kojem se kroz teleskop iznenada pojavi novi svet. Arhiva u tom slučaju nije skladište završenog posla, već mesto na kojem nova zamisao može da otvori sasvim novu pretragu.
Pretpostavljena planeta bila bi toliko udaljena da bi odražavala vrlo malo Sunčeve svetlosti. Infracrveno posmatranje zato nudi drugi put: traženje zračenja u oblasti koju ljudsko oko ne vidi. U analizi je posle prvih kriterijuma ostalo 13 parova mogućih izvora, a pregled slika izdvojio je jedan naročito zanimljiv par. Kriterijumi su bili postavljeni za tela na udaljenostima od 500 do 700 rastojanja između Zemlje i Sunca. Važno je da se ti brojevi čitaju kao okvir pretrage. Oni nisu gotov opis novootkrivene planete, nego skup pretpostavki kojim se sužava izuzetno veliki prostor mogućnosti. Naučnici prvo moraju da utvrde šta bi njihovi instrumenti uopšte mogli da vide, pa tek onda da izdvoje izvore koji odgovaraju tom očekivanju.
Dve zabeležene pozicije nisu dovoljne da se odredi puna putanja. Potrebna su nova opažanja koja bi pokazala da li se izvor nastavlja kretati onako kako bi se očekivalo od tela u Sunčevom sistemu. Najlakše je zamisliti fotografije broda snimljene mnogo godina jedna posle druge: vidimo da su dve tačke različite, ali još moramo utvrditi da li je reč o istom brodu i kojim putem je plovio. U astronomiji se takva pitanja rešavaju merenjem položaja, poređenjem nezavisnih podataka i proverom drugih objašnjenja. Uzbuđenje opravdava pažnju, a ponovljena merenja opravdavaju zaključak. Jedan dodatni pouzdan položaj može dati mnogo više nego mnoštvo nagađanja. Zbog toga se najveća pažnja sada usmerava na proverljiv nastavak rada.
Ova potraga zanimljiva je i zato što pokazuje koliko dugo naučni podaci mogu da ostanu korisni. Snimci iz različitih epoha dobijaju novo značenje kada se zajedno postavi pravo pitanje. Nije neobično da velika mogućnost najpre izgleda kao jedva primetna tačka među hiljadama drugih. Ako dodatna posmatranja potvrde kandidata, priča će postati jedno od velikih poglavlja planetarne astronomije. Ako ga odbace, pretraga će ipak dobiti jasnije granice. Za sada imamo dobar razlog za radoznalost i vrlo konkretan sledeći korak: ponovo pogledati deo neba na kojem bi udaljeni objekt morao da se nalazi. Ishod će zavisiti od podataka koji još nedostaju. Pitanje ima jasan način provere, umesto da ostane samo zanimljiva pretpostavka.
S.B.
