Udžbenici fizike često ostavljaju utisak da nauka napreduje urednim putem, od pitanja do konačnog odgovora. Najveće međunarodno istraživanje stavova fizičara pokazalo je sasvim drugačiju sliku. Kada je reč o nastanku svemira, tamnoj materiji, kosmičkoj inflaciji i kvantnoj gravitaciji, među stručnjacima ne postoji saglasnost kakva bi se mogla očekivati.
U istraživanju koje su sproveli Univerzitet Vaterlo i Perimeter institut učestvovali su fizičari iz različitih zemalja i naučnih tradicija. Zadatak nije bio da biraju omiljene popularne teorije, već da se izjasne o najvažnijim otvorenim pitanjima savremene kosmologije i fundamentalne fizike. Rezultati pokazuju da kod velikog broja pitanja nijedan odgovor nije dobio podršku većine.
Čak ni standardni kosmološki model, poznat kao Lambda-CDM, nije prihvaćen bez rezerve. On veoma uspešno opisuje veliki broj posmatranja i predstavlja osnovu savremene kosmologije, ali fizičari se razilaze kada treba proceniti da li je to konačna slika ili samo najbolje trenutno približenje. Model uključuje tamnu energiju i hladnu tamnu materiju, iako priroda obe komponente ostaje nepoznata.
Posebno zanimljiv rezultat odnosi se na Veliki prasak. Oko 68 odsto ispitanika smatra da on nije nužno označio apsolutni početak vremena. To ne znači da postoji dokazana epoha „pre“ Velikog praska, već da većina stručnjaka ostavlja otvorenu mogućnost prethodnog stanja, kosmičkog ciklusa ili fizičkog procesa koji postojeće teorije još ne mogu da opišu.
Ni kosmička inflacija, izuzetno brzo širenje mladog svemira, nije dobila ubedljivu podršku. Prihvatilo ju je približno 51 odsto učesnika. Inflacija objašnjava zašto je kosmos na velikim razmerama toliko ujednačen, ali postoji mnogo njenih verzija, a još nije pronađen jedan neposredan dokaz koji bi nedvosmisleno izdvojio tačan model.
Odgovori o tamnoj materiji još su raznovrsniji. Samo 17 odsto ispitanika prednost daje do sada neotkrivenim česticama male mase. Oko 12 odsto smatra da bi rešenje moglo zahtevati promenu teorije gravitacije, dok 21 odsto očekuje kombinaciju novih čestica i izmenjenog razumevanja gravitacije. Ostali su birali druga objašnjenja ili ostali bez čvrstog stava.
Slična podela postoji i kod kvantne gravitacije, teorije koja bi trebalo da pomiri opštu relativnost sa kvantnom mehanikom. Teoriju struna kao najperspektivniji pravac izdvojilo je 19 odsto fizičara, a kvantnu gravitaciju petlji 12 odsto. Iznenađujućih 18 odsto smatra da gravitaciju možda uopšte ne treba kvantovati na način na koji se to tradicionalno pokušava.
Pregled rezultata objavljen je i u časopisu Američkog fizičkog društva „Physics Magazine“. Autori naglašavaju da neslaganje nije dokaz slabosti nauke. Naprotiv, ono pokazuje gde prestaje provereno znanje, a počinje istraživačka granica. Naučna saglasnost ima najveću težinu tamo gde je podržava obilje dokaza; kada dokazi još ne razlikuju konkurentske ideje, raznovrsnost mišljenja je očekivana.
Ovakva anketa značajna je i zato što sprečava da najglasnija ili najpopularnija teorija bude predstavljena kao jedina koju stručnjaci ozbiljno razmatraju. Javnost često upoznaje kosmologiju kroz pojednostavljene priče, dok je stvarni naučni pejzaž mnogo razuđeniji. Najpošteniji odgovor na neka od najvećih pitanja i dalje glasi: još ne znamo, ali sada preciznije znamo oko čega se ne slažemo.
S.B.
