Marilin Monro je jedno od najprepoznatljivijih lica 20. veka. Njena slika toliko je puta ponovljena da se lako zaboravi da iza ikone nije stajala samo kamera, već žena koja je veoma dobro razumela moć slike. Nova izložba u Londonu pokušava upravo to da prikaže: ne samo glamur, već i način na koji je Monro aktivno učestvovala u oblikovanju sopstvenog javnog lika.
The Week je pisao o izložbi „Marilyn Monroe: A Portrait” u Nacionalnoj galeriji portreta u Londonu, koja predstavlja bogatu fotografsku zaostavštinu glumice i obeležava stogodišnjicu njenog rođenja, budući da je rođena 1926. godine. Izložba okuplja radove različitih fotografa i pokazuje kako se njen lik kretao između zavodljivosti, ranjivosti, igre, inteligencije i pažljivo građenog glamura.
Ono što ovu postavku čini zanimljivom jeste pokušaj da se Monro ne posmatra samo kao predmet pogleda. Ona je razumela objektiv, sarađivala sa fotografima i znala kako da se postavi pred kamerom. Njena popularnost zato nije bila slučajna posledica lepote, već spoj talenta, kontrole, medijske intuicije i složenog vremena u kome je živela.
Kod nas se Marilin Monro i dalje prepoznaje kroz postere, citate, filmove i pop-kulturu, ali ovakve izložbe pomažu da se vidi više od površne legende. Ikone često postanu toliko velike da izgube ljudsku meru. Fotografije je vraćaju u prostor između mita i stvarnosti. Možda je upravo zato i dalje zanimljiva: ne zato što je bila savršena slika, već zato što je znala koliko slika može biti moćna.
S.B.
